Sveti Teodor, episkop edeski, i drugi s njim
Hierarch
Spomen 9. jul
Grad Edesa imađaše muža po imenu Simona, koji imađaše ženu Mariju. Oboje behu pobožni, bojahu se Boga i besprekorno hođahu u zapovestima Gospodnjim. I činjahu mnoge milostinje, jer behu bogati. Njima se rodi samo jedna kći, i oni veoma željahu da dobiju muško čedo. Stoga hođahu k raznim crkvama Božjim, pošćahu i moljahu se, proseći od Boga sina.
Jednom u Svetu Četrdesetnicu, i to u subotu prve nedelje velikoga Posta, kada se praznuje spomen svetog velikomučenika Teodora Tirona, oni oboje odoše sa prilozima u crkvu svetih Apostola na jutrenje. Za vreme bogosluženja oni oboje zadremaše u isto vreme, i svaki posebno udostoji se ovakvog viđenja. Videše oni gde stoji u crkvi sveti apostol Pavle sa svetim velikomučenikom Teodorom Tironom. Sveti velikomučenik govoraše svetom apostolu, ukazujući prstom na Simeona i Mariju: "Ovi ljudi, učeniče Gospodnji, vatreno se mole Bogu da im podari muško dete. Stoga im izdejstvuj kod Boga što mole, da bi njihovi prilozi crkvama i njihove milostinje bili nagrađeni". I videše oni kako im apostol meće na ruke mladunče muškoga pola, govoreći: "Eto, imate sina!" A velikomučenik reče: "Neka mu bude ime Teodor, jer će detence ovo zaista biti Božji dar".
Posle ovog viđenja, i po završetku jutrenja, oni ispričaše jedan drugom svoja viđenja, i divljahu se što oboje imađahu jedno isto viđenje. I oni mnogo blagodariše Bogu što ih obavesti o začeću sina, i vratiše se doma radujući se. Zatrudnevši, Marija držaše sebe u velikom uzdržanju, jer nošaše u sebi onoga koji je imao biti sasud Svetoga Duha.
Kada se navrši vreme, njima se rodi sin, i nadenuše mu ime Teodor, saglasno želji velikomučenika, i prosvetiše ga svetim krštenjem. Dete poraste i roditelji ga dadoše u školu. Ali se Teodor pokaza težak na učenje i slabog pamćenja.
No i to beše po promislu Božjem, da bi mudrost bila data dečaku ne od ljudi nego od blagodati Gospodnje. Dečko je često bio ukoravan od roditelja i učitelja, i ismevan od svojih vršnjaka. Posle pak nekog vremena njemu pade na pamet misao, da moli od Boga urazumljenje. I on stade često odlaziti u crkvu i usrdno se moliti.
Jednom, rukovođen božanskim nadahnućem, on u nedelju dođe u crkvu pred svetu liturgiju, uđe u oltar i sakri se pod sveti presto. To niko ne vide. Arhijerej dođe i poče vršiti svetu službu, a dečak Teodor zaspa pod svetim prestolom, i spavaše sve do kraja liturgije. Dok tako spavaše, on imade u snu ovakvo viđenje: vide on nekakvog dečka, kao vršnjaka svog po godinama, koji blistaše kao sunce, i koji ga hranjaše saćem od meda, i dajući mu pastirski žezal u ruke blagosiljaše ga.
Posle ovog viđenja Teodor se probudi od sna i iziđe ispod prestola. Arhijerej i oni što behu sa njim u oltaru ugledavši ga začudiše se i pitahu ga, otkuda on tu. On im ispriča o sebi sve i o viđenju koje imade. Arhijerej se uplaši i odmah uvrsti dečka u svoj klir, proizvevši ga za čteca. I od toga vremena Teodor postade oštrouman i sposoban za učenje, prevazilazeći razumom ne samo svoje vršnjake nego i starije od sebe. On napredovaše i u duhovnoj mudrosti i u svetovnim naukama; jer u to vreme bejaše u Edesi čuveni učitelj filosofije Sofronije, kod koga Teodor za kratko vreme izuči sve nauke.
Kada Teodor napuni osamnaest godina, roditelj njegov Simeon prestavi se ka Gospodu; a nakon godinu dana i mati njegova Marija otide ka Gospodu. Ogromno imanje što mu ostade od roditelja Teodor razdade siromasima, odvojivši samo jedan deo svojoj udatoj sestri. Ta njegova sestra rodi sina Vasilija, koji se udostoji arhijerejskog čina u gradu Amasiji, i bi spisatelj ovoga žitija prepodobnog Teodora.
Posle smrti svojih roditelja, u dvadesetoj godini svojoj blaženi Teodor otputova u Jerusalim. Pokloni se grobu Gospodnjem, i obišavši sva mesta, on dođe u lavru prepodobnog Save, kojom u to vreme upravljaše ava Jovan. Tu Teodor primi anđelski obraz, i obučavaše sebe u isposničkim podvizima, i prohođaše sve trudove u poslušanjima, revnosno učestvujući dvanaest godina u svima manastirskim služenjima. Zatim on umoli nastojatelja da mu naredi da sam obitava u usamljeničkoj keliji u b
Izvor: Crkveni Kalendar
