Sveti prepodobni Teofan Ispovednik

Confessor

Spomen 12. mart

ISTORIJE života Svetih, o! hristoljupci, uvek su za divljenje i pogodne su za usvajanje od duša koje ih s verom slušaju. Jer opis žitija Svetih raspaljuje u dušama revnost i staranje da im se podražava. Zato i ja, veli sveti patrijarh Metodije, pisac ovog Žitija, uzeh da opišem ovo što se zbilo u naše dane, i da iznesem čudesa koja sam sopstvenim očima video a koja se i još mogu videti, a to je - življenje i čudesa ovog bogojavljenog oca našeg Teofana.
Zavičaj ovog prepodobnog Teofana beše Carigrad, roditelji ugledni: Isakije i Teodotija. A Isak beše srodnik cara Lava Isavrjanina i sina mu Kopronima. I dobijaše Isak velike položaje u carskoj palati, i beše za carovanja Kopronimova upravitelj ostrva na Egejskom moru. A tada ikonoborna jeres pritiskivaše Crkvu, i veliko gonjenje beše na pobožne. Isak sa svojom suprugom Teodotijom, budući pobožni, tajno se držahu pravoverja. I udostojiše se postati roditelji takvog sina, koji je kao zora imao zasijati Crkvi Hristovoj. I dadoše mu ime Teofan, što znači bogojavljen. A to učiniše stoga što se on rodi na Bogojavljenje, koje se na grčkom zove Teofanija, i što ga Bog po promislu svom, kao nekada proroka Jeremiju, još u utrobi majke izabra i osveti da bude veliki svetilnik Crkve. Blaženog Teofana nazivali su i očevim imenom Isak, a to mu nazvanje beše dao sam car Konstantin Kopronim. Ali tako je bilo do njegovog postriga u monaštvo, za kojim mu je još od malena žudilo srce.
Po rođenju blaženog bogojavljenog deteta Teofana roditelj njegov Isak požive samo tri godine, pa pređe u život beskonačni. Umirući on napisa zaveštanje, u kome on svog trogodišnjeg sina sa njegovom majkom poveri na staranje i čuvanje samom caru Konstantinu Kopronimu, kao svome rođaku. I dete rastijaše telom i razumom, učeći se Svetom Pismu i dobroj naravi. A kad mu bi dvanaest godina, jedan senator koji imađaše osmogodišnju kćer po imenu Megalu, videći kako je dečak Teofan divan, pametan, veoma bogat i carev srodnik, željaše da mu svoju kćer zaruči kao nevestu. Na to i majka Teofanova Teodotija vrlo rado pristajaše. Ali pošto se ta stvar nije mogla izvršiti bez careva pristanka, onaj senator mnogo moli cara povodom toga. Jer je senator želeo da se orodi s carem, dajući svoju kćer za njegovog rođaka. I kad car dade svoj pristanak, bi izvršeno obručenje dece kakvo priliči njihovom uzrastu, a sama svadba bi odložena dok ne postanu punoletni oboje, i ženik i nevesta. Uto umre car Kopronim, i na presto dođe njegov sin Lav, četvrti sa tim imenom, po majci nazivan Hazar, jer mu majka beše kći hazarskog kneza Kagana, koja se kao neznaboškinja zvala Hazara, a na krštenju dobila ime Irina. A posle nekoliko godina umre i Teofanova majka Teodotija, i ostavi svome sinu ogromno bogatstvo.
U domu Teofanovom beše jedan služitelj, bogobojažljiv i celomudren, po imenu Prandije, koga Teofan voljaše zbog njegovog vrlinskog života, i u kome imađaše svog najprisnijeg savetnika. Čestim korisnim razgovorima sa njim pobuđivan, a naročito Duhom Božjim upućivan, Teofan zavole celomudrije, i razmišljaše na koji bi način očuvao svoju devstveničku čistotu. I svim srcem željaše monaštvo i život monaški, i stade razdavati svoja bogatstva ništima i ubogima. Kada za to doznade njegov tast, odmah preduze sve, iako ženik nije hteo, da se venčanje obavi što pre, jer i zaručnici već behu punoletni. Na sam dan svadbe bogojavljeni junoša Teofan, svim umom pogružen u Bogu, moljaše se tajno u srcu svom da mu Gospod blagodaću svojom sačuva devstvenost nepovređenom. I kada se sa nevestom povuče u ložnicu, sede na odar, i uz duboke uzdahe stade joj kazivati svoju tajnu zavetnu misao:
O ženo, ti znaš da je naš zemaljski život kratak, dan smrti naše nepoznat, i nemilostiv sud očekuje one koji često gneve Boga provodeći ovaj život u slastima i izobilju. I mada je brak ustanovljen samim Bogom, ipak svetovne brige u bračnom životu udaljuju um ljudski od Boga, osujećuju mu bogougodne misli, i ne dopuštaju svetlim očima duše gledati ka budućem životu. Znamo da Lazar za privremeno zlopaćenje bi odnesen od Anđela u naručje

Izvor: Crkveni Kalendar