Tomaida Aleksandrijska

Martyr

Spomen 13. april · 14. april

Sveta mučenica Tomaida rođena je u Aleksandriji od blagočestivih roditelja, koji je lepo školovaše i dobro vaspitaše. U petnaestoj godini roditelji je udadoše za jednog mladića hrišćanina. I življaše Tomaida česno u domu svoga muža, ukrašena celomudrenošću, krotošću, nezlobivošću i ostalim vrlinama. Življaše u domu i otac njenoga muža, njen svekar. On po dejstvu Satane, ranjen lepotom svoje snahe i raspaljen pohotom, smišljaše joj zlo, i tražaše zgodno vreme da je obeščasti. Ali ne nalazeći pogodnu priliku za to, on je svaki dan kao mazeći je, grljaše i ljubljaše. A nevesta, budući celomudrena, nije razumevala lukavu nameru njegovog maženja, nego je držala da on to čini iz roditeljske ljubavi, i stiđaše ga se kao oca.
Muž Tomaidin beše ribar. Jedne noći dođoše drugi ribari i odvedoše ga da love ribu. Pošto on ode, otac njegov napade na snahu svoju primoravajući je na greh. A ona, zaprepašćena od takvog neočekivanog zla, stade se otimati od bestidnog starca, i govoraše mu: Šta to radiš, oče? Prekrsti lice svoje i udalji se, jer je to đavolsko delo. Ali starac ne popuštaše, primoravajući je i preljubnim rečima i besramnim nasrtanjem. No ona, celomudrena i puna straha Božja, junački se branjaše, i moljaše i savetovaše svoga svekra da se mane takve bezakone i nečiste želje. Ali, ukoliko se ona jače branjaše, utoliko on luđe napadaše na nju, goreći sladostrasnom pohotom kao ognjem. Iznad postelje pak visijaše jedan mač. Starac ga skinu, izvuče ga iz korica, i stade plašiti snahu govoreći joj: Ne poslušaš li me, ja ću ti ovim mačem odseći glavu. A snaha mu odgovori: Makar me na parčad isekao, ja nipošto ne pristajem na bezakono delo. Tada starac, besan od jarosti, udari mačem snahu svoju blaženu Tomaidu, i zakla je, pa je raseče na dve polovine. I ona predade dušu svoju u ruke Božje, i dobi slavni venac mučeništva za takvu čistotu svoju i celomudrenost. Jer se do krvi bo-rila protiv greha, i dušu svoju položila za Božji zakon, voleći više smrt nego da oskvrni telo svoje i postelju muža svog, i takvim bezakonjem razgnevi Boga.
Ubicu pak odmah postiže kazna Božja: namah oslepi on koji je bio slep dušom, i bacivši mač tražaše vrata da bi pobegao iz kuće, ali ih ne mogaše naći. I dok se on tako mučio pipajući zidove i tražeći vrata, naiđe druga grupa ribara, zakuca na vrata i pozva sina njegovog u ribolov. A otac njegov odgovori im: Sin moj ode da lovi ribu, nego mi vi pokažite vrata pošto ne mogu da ih nađem. Oni onda otvorivši vrata uđoše unutra i ugledaše starca krvavih ruku i odela, i na zemlji mrtvu ženu, rasečenu na dve polovine, gde leži sva u krvi. Videvši to, oni se zaprepastiše, i pitahu: Šta je ovo? Ko i radi čega izvrši ovo ubistvo? Starac im onda ispovedi svoj greh, i moljaše ih da ga odvedu u sud i predadu vlastima, da bi po zasluzi svojoj bio kažnjen. Uto se i muž vrati iz ribolova. I videvši šta se dogodilo, neiskazano se ožalosti i postide. I plakaše za suprugom svojom toliko celomudrenom, a stiđaše se oca svog toliko bezakonog da se ni Boga ne poboja ni sedih vlasi svojih ne postide, te učini takvu stvar. I starac bi predat sudu. I sud ga osudi na smrt: on bi posečen mačem.
Kod tela pak ubijene Tomaide steče se mnogo ljudi iz Aleksandrije. Svi se oni čuđahu takvom neobičnom i strašnom delu, a veličahu celomudrije ubijene. Desi se tada u Aleksandriji prepodobni otac Danilo iz Skita. On predloži svome učeniku: Čedo, hajdmo da vidimo mošti svete neveste. Pošto odoše i videše mošti, oni otputovaše u manastir, zvani Oktodekat, tojest Osamdeseti. I monasi sretoše oca česno i s ljubavlju. I on im ispriča o mučeništvu svete Tomaide, i reče: Idite i donesite ovamo česne mošti njene, jer ne treba telo njeno da bude sahranjeno sa svetovnjacima nego sa svetim ocima. A neki od bratije stadoše roptati što naređuje da se telo žensko sahrani sa svetim ocima. Prepodobni im na to odgovori: Ta devica, koju ne želite da ovamo donesu, majka je i meni i vama, jer umre radi celomudrija.
Tada monasi, ne smejući se protiviti svetom ocu Danilu, odoše te donesoše telo svete Tomaide, i

Izvor: Crkveni Kalendar