Toma I Carigradski

Hierarch

Spomen 21. mart

OVAJ sveti otac naš Toma, zbog svoje prevelike vrline i savršenog razuma i pobožnosti, bi posvećen za đakona velike crkve u Carigradu od strane prepodobnog oca našeg velikog čudotvorca patrijarha Jovana Postnika, i postavljen za sakelarija Patrijaršije od istog patrijarha u vreme cara Mavrikija.
Po predstavljenju svjatjejšeg Jovana patrijarhovao je blaženi Kirijak. A po smrti ovoga bi izabran za patrijarha carigradskog sveti Toma u vreme cara Foke. I upravljaše Crkvom dobro, budno pasući razumno stado Hristovo. U vreme njegovo desi se jedan neobičan događaj: kad se jednom išlo u litiji s krstovima, krstovi se počnu kolebati sami od sebe, udarati jedan o drugi, i lomiti se. Glas o tome pronese se svuda. Kad patrijarh to sazna kao istiniti događaj, pozva svetog Teodora Sikeota, čuvenog prozorljivca i čudotvorca, moleći ga da objasni, šta se tim predskazuje. Sveti Teodor potvrdi da se to čudo zaista desilo, ali šta ono predskazuje on odbi da kaže, izjavljujući da mu ta tajna nije poznata. Tada svjatjejši patrijarh Toma pade pred noge svetom Teodoru moleći ga da mu kaže. Ovakvim smirenjem svojim patrijarh privole svetog starca da kaže šta taj događaj predskazuje. I sveti starac reče da to označava velike bede koje će nastupiti i za crkvu i za grčko carstvo zbog unutrašnjih verskih i političkih razdora. Spolja će navaliti ljuti varvari, a unutra će se hrišćani podeliti, jedni druge goniti, tući i istrebljivati, zbog čega će i mnogi hramovi opusteti i razoriti se. I sve se to uskoro ima dogoditi.
Čuvši to, patrijarh se veoma uplaši, i moli prepodobnog da se pomoli Bogu za njega, da mu Bog uzme dušu pre nego te bede nastupe. Prepodobni Teodor se zadrža kratko vreme u Carigradu kod crkve svetog Stefana, a patrijarh se razbole. I posla k prepodobnome, koji se beše u keliji zatvorio i podvizavao, izveštaj o svojoj bolesti, moleći ga da mu izmoli od Boga što skoriji kraj. Svetitelj to odbi. Tada blaženi patrijarh Toma ponovo posla prepodobnome usrdnu molbu, želeći da se razreši od tela pre nego bede naiđu na Crkvu. I prepodobni Teodor, iako nije želeo, učini po volji svjatjejšem patrijarhu Tomi, pomoli se Bogu za njegovu končinu i ovako mu otpisa: "Zapovedaš li, da dođem do tebe, ili da se vidimo onamo pred Bogom?" A sveti Toma mu odgovori preko izaslanika: "Ne prekidaj, oče, svoje molčanije. Dosta mi je što si rekao, da ćemo se videti onamo pred Bogom".
I svjatjejši patrijarh Toma istog dana predveče razluči se od tela, radujući se, i preseli se k Gospodu, 610. godine.
Po prestavljenju svetoga Tome, presto zauze Sergije, đakon velike crkve. On u početku beše pravoslavan, ali se kasnije izopači i postade vođa monotelitske jeresi, koja bezbožno uči da u Gospodu Hristu postoji samo jedna volja. A navališe na Crkvu i bede, podvajanja, razorenja, stradanja; i jeretici gonjahu pravoslavne. Usto, po popuštenju Božjem, zbog umnoženja jeresi, Persijanci udariše na grčko carstvo, pustošeći, pljačkajući i paleći. Tada Persijanci i Jerusalim zauzeše, i Sveto Drvo Časnoga Krsta u Persiju kao plen odnesoše. I zbivahu se sve strahote, predskazane onim neobičnim događajem na litiji, i svetim Teodorom Sikeotom proročki objašnjene, a koje presveti patrijarh Toma nije želeo da svojim očima vidi, nego je više voleo umreti. I želja mu se ispuni.
Sveti Toma je pasao Crkvu Hristovu tri godine i dva meseca, mnogo se boreći za Pravoslavlje protiv jeretika, i pobožno počitujući Hrista Boga našeg, kome sa Ocem i Svetim Duhom slava vavek, amin.

Izvor: Crkveni Kalendar