Sveti prepodobni Avramije Rostovski Čudotvorac

Prepodobni otac Avramije beše sin blagočestivih roditelja. U mladosti svojoj on ostavi svoje roditelje i sav svetski metež, uze krst svoj i posledova Hristu koga od sveg srca zavole. Postavši monah, on načini od sebe čisto obitalište Svetoga Duha: jer telo svoje on potčini duhu, i umrtvivši ga mnogim trudovima savlada strasti, i budući u telu on vođaše život sličan životu bestelesnih angela. Zbog toga on postade starešina monasima i svetlost svetu koji obogati svojim čudesima, jer blagodaću Hristovom on isceljavaše telesne i duševne neisceljive bolesti i strasti.
U njegovo vreme u Rostovu još ne behu svi primili sveto krštenje i ostajahu neznabošci: Čudski kraj grada klanjao se kamenom idolu Velesu. Nečisti duh koji obitavaše u idolu navođaše strah na sve, i hrišćani se bojahu da prolaze u blizini idola. Prepodobni Avramije goraše od revnosti da u Rostovu iskoreni ostatke neznaboštva. On moljaše Boga da mu podari silu i blagodat Svetoga Duha da razbije idola; ali molitva njegova ne bi dugo uslišena.
Jednom prepodobni Avramije, u tuzi i nedoumici, seđaše u blizini idola. I odjednom ugleda on blagoljepnog starca gde ide k njemu. Avramije ustade i pohita mu u susret. Pošto se pozdraviše i blagosloviše, prepodobni upita starca: Otkuda ideš, oče; iz koje si zemlje? - Ja sam, oče, rodom iz Carigrada; u vašoj zemlji sam došljak i bogomoljni putnik. No reci mi, oče, zašto sediš u tuzi blizu tog idola Velesa? - Molim Gospoda Boga, odgovori Avramije, da mi da sile da razbijem idola, ali Gospod ne gleda moje molitve, i evo ja sedim tužan. - Ako hoćeš, oče, da dobiješ što želiš, reče Avramiju starac, onda idi u Carigrad, pronađi dom Jovana Bogoslova, i biće ti želja ispunjena. - Prepodobni Avramije se ožalosti zbog dalekog puta, ali mu starac reče: Gospod Bog skratiće tvoj put.
Blaženi Avramije, ispunivši se Svetoga Duha, uze blagoslov od starca i krenu na put zaboravivši na njegovu daljinu. A kada prepodobni Avramije izađe iz grada i pređe reku Ipšu, njega srete nepoznati čovek koji svojim izgledom ulivaše strah, skoro sasvim bez kose na glavi, sa velikom okruglom bradom, lica blagog i svetlog, sav prekrasan; u ruci imađaše trsku. Blaženi Avramije mu se pokloni. Nepoznati upita: Kuda ideš, starče? - Idem da pronađem dom Jovana Bogoslova, odgovori Avramije. - Nepoznati reče: Priđi starče, uzmi ovu moju trsku, pa se vrati natrag, otidi k idolu Velesu, udari ga trskom u ime Jovana Bogoslova, i bednik će se srušiti u prah. - Sa tim rečima nepoznati postade nevidljiv.
Blaženom Avramiju bi jasno da je to bio sveti Jovan Bogoslov. Obuzet strahom i radošću on se vrati natrag, priđe idolu, udari ga trskom u ime Jovana Bogoslova, i idol se tog trenutka pretvori u prah.
Ha mestu gde prepodobni Avramije srete svetoga starca, on podiže crkvu u ime svetog Jovana Bogoslova, a tako gde se nalazio idol Veles, prepodobni, sa blagoslovom episkopa, sagradi malu crkvu U ime Bogojavljenja Gospodnja, ustroji pored nje kelije, sabra monahe i osnova opštežiće.
Mnoga zla pretrpe prepodobni Avramije od neznabožaca. Jednom htedoše oni da razruše svetinju i da spale manastir, ali im Bog ne dopusti to zbog molitava i trpljenja prepodobnoga. Ipak posle ne mnogo vremena prepodobni Avramije svojim učenjem i trpljenjem privede sve neznabošce Hristu: krsti ih sve, od mala do velika, i stadoše hoditi k crkvi na službe Božije. Prepodobni Avramije utvrđivaše im srca u veri čiganjem iz sveštenih knjiga i duhovnim poukama. Mnogi mladići ostavljahu domove svojih roditelja, tajno dolažahu k prepodo bnome i primahu monaštvo. Tako se uvećavaše bratija, koju prepodobni poučavaše reči Božjoj. Tada prepodobni podiže veliku crkvu, ukrasi je divnim ikonama, snabde svetim knjigama, i zavede blagoljepno pjenije. I knezovi Rostovski zavoleše ugodnika Božjeg Avramija i bratiju njegovu, i stadoše davati mnoga imanja na izgradnju manastira i potrebu bratije.
Videći napredak i procvat manastira, episkop Rostovski u dogovoru sa knezovima proizvede prepodobnog Avramija za arhimandrita. Od toga vremena prepodobni se stade još usrdnije