Anastasija Rimljanka

Anastasija Rimljanka je ranohrišćanska mučenica i svetiteljka. Rođena je u Rimu i ostala siroče sa tri godine. Kao siroče uzeta je u neki ženski manastir blizu Rima. Posle 17 godina, Anastasija se pročula među hrišćanima kao velika podvižnica a među neznabošcima kao retka lepotica. Neznabožački gradonačelnik Prob čuo je za nju i poslao je vojnike da je dovedu. Igumanija manastira Sofija savetovala je Anastasiju, kako da drži veru, kako da odoli laskavim obmanama, i kako da otrpi muke. Anastasija joj tada reče: „gotovo je srce moje za Hrista stradati, gotova je duša moja za sladčajšega Isusa umreti." Izvedena pred kneza, Anastasija javno izreče svoju veru u Isusa Hrista. Kada su je bili obnažili radi poruge, ona je vikala na sluge: „bijte me, i secite, i trzajte, pokrite ranama moje nago telo, i krvlju sakrite sram moj!" Bila je tučena, trzana i sečena. Odsečene su joj grudi i jezik i na kraju i sam mačem posečena van grada.
Stradala je oko 250. godine u vreme vladavine cara Decija Trajana.
Pravoslavna crkva proslavlja svetu Anastasiju 29. oktobra po julijanskom kalendaru a 11. novembra po gregorijanskom.