Sveta prepodobna Ana

Prepodobna Ana rodi se u Vizantiji; otac joj beše blagočestivi đakon Vlahernske crkve Presvete Bogorodice, Ostavši rano bez roditelja, nju siroče odgaji njena baba. Kada Ana odraste, baba se postara i udade je, premda Ana to želela nije. U to vreme sa gore Olimpa dođe rođak njenoga oca monah, vrlo veliki isposnik i prozorljivac, kome Lav Ikonoborac beše odrezao jezik, ali bez obzira na to ovaj govoraše slobodno i bez smetnje. A kad ugleda svoju rođaku Anu, on zažali što je udata i reče:
Zašto ste udali Anu koja je određena za isposničke podvige i trudove? - I rekavši to on je blagoslovi, i otputova.
Posle nešto godina skonča bezakoni car Lav, i na carski presto stupiše pravoslavni i blagočestivi carevi Konstantin i Irina. Oni poželeše da vide spomenutog podvižnika s Olimpa, da bi od njega dobili blagoslov i potrebne savete. Za vreme ovog boravka svog u Carigradu on se ponovo vide sa svojom rođakom Anom, i reče joj: Budi hrabra i junačna, čedo, jer su mnoge nevolje pravednima; znaj i to, da će muž tvoj umreti skoro, ali pošto budeš rodila dete.
Proročanstvo prepodobnoga se ispuni: Ana rodi dete, i dok ono beše još vrlo malo muž njen zanemože. U to vreme Ana beše na putu da rodi i drugo dete. No nakon šest meseci od začeća drugog deteta umre joj muž. Oplakavši muža i sahranivši ga, Ana dade prvo dete svoje, koje već beše odojila, jednom rođaku svom, da se stara o njemu; a sama se predade velikim tajnim podvizima, i moljaše se po raznim crkvama. Provodeći takav život ona rodi drugo dete. U to vreme dođe opet u Carigrad onaj prozorljivi Olimpijski podvižnik. Videvši ga Ana pripade k nogama njegovim i zamoli za blagoslov. Starac je blagoslovi, i reče joj: Jačaj u Gospodu! - Zatim je upita: A gde ti je dete? - Ana odgovori: Jedno je kod brata tvog i u Bogu dobrotvora mog, a drugo je kod mene. - Rekavši to, Ana stade jecati i žaliti se na tegobe svoga života. - I s gorkim plačem govoraše mu: Pomoli se, česni oče, za decu moju. - Na to starac reče: Njima nisu potrebne molitve. - Ove reči teško padoše Ani, i ona uzdahnuvši iz dna duše reče: O, teško meni grepšici, šta li se sve ima desiti sa mnom? - Starac joj reče: He rekoh li ti ranije, čedo, da su mnoge nevolje pravednima. Treba biti hrabar i trpeti, jer ako ne pretrpimo nevolje i iskušenja, ne možemo se spasti. Tako je ugodno Bogu. - Ana onda upita: Da li bi, gospodaru moj, bilo ugodno Gospodu Hristu da dečicu moju malu uzme u nebeski život? - Starac odgovori: Dobro si rekla, čedo; Gospod će ih zaista brzo uzeti k sebi.
Tada Ana, zablagodarivši Bogu kako valja, pripade k nogama svetoga starca, dobi od njega molitvu i blagoslov, i ode od njega umirena. Ubrzo zatim ispuni se predskazanje Olimpijskog starca: oba deteta Anina otidoše ka Gospodu; i Ana pro li mnogo suza za njima. Onda sve imanje svoje razdade sirotinji, i obilažaše crkve moleći se usrdno, pripaljujući kandila pred svetim ikonama i celivajući ih. Najzad srevši jednog dobrog monaha - starca sa Olimpa, ona na jednom skrivenom mestu primi od njega monaški postrig i postade monahinja, ali obuče na se mušku monašku odeću, i krišom da niko ne zna ode na Olimp. Stigavši tamo do jednog opštežićnog manastira, ona stade moliti vratara da je pusti do igumana. Vratar obavesti igumana, i ovaj je pozva k sebi. Ana se baci pred noge njegove i zamoli ga za uobičajeni blagoslov. Pošto je blagoslovi, iguman je podiže i upita: Zašto si došao k nama, brate? (iguman je držao da pred sobom ima evnuha); i kako ti je ime? - Ana odgovori: Došao sam ovde, sveti oče, zbog mnoštva grehova mojih, da u molitvenom podvižničkom tihovanju i čistoti provedem ostalo vreme života svoga, eda bih i ja posve nedostojan našao milost u Boga na dan suda. Ime mi je Jefimijan, a bejah evnuh na carskom dvoru. - Iguman joj reče: Čedo, ako ti stvarno imaš takvu misao u srcu svom i želiš spasenje duši svojoj, onda begaj od govorljivosti i strasti, jer je priroda evnuha sklona strasnim pomislima.
Rekavši to starac satvori uobičajenu molitvu i pričisli Anu bratiji opštežića. Od tada blažena Ana se st