Sveti prepodobni Antonije Rimljanin

Spomen 3. avgust

Prepodobni Antonije bi rođen i vaspitan u Rimu. U to vreme Rimska crkva odvoji se od Istočne Crkve. Roditelji Antonijevi, kao i mnogi drugi, tajno se držahu istočnog veroispovedanja. Mladi Antonije bi dat da uči knjigu, te on nauči ne samo na rimskom nego i na grčkom jeziku čitati i razumevati Sveto Pismo. Dobri roditelji ga izmalena vaspitaše u svetoj veri, i on se utvrdi u njoj veoma usrdnim i istrajnim čitanjem knjiga. Pri tome on brižljivo izučavaše predanja svetih otaca, koji pravoslavnu veru objasniše i utvrdiše na Sedam Vaseljenskih Sabora, i njih se čvrsto držaše.
Kada Antonijevi roditelji otidoše ka Gospodu, stade mladi Antonije nasleđeno imanje razdavati siromasima, želeći da prezre svetske taštine i da služi Bogu. Pored toga imao je nameru da napusti Rim, pošto se u njemu događahu smutnje, razdori i veliki neredi. Žureći dakle da napusti Rim, on od preostale imovine metnu u bure zlato, srebro, crkvene sasude i druge skupocene stvari, okova bure gvozdenim obručima, i baci ga u more prepuštajući ga Božjem promislu, a sam otide u pustinju. I našavši na jednom mestu pustinožiteljne monahe, on ih umoli da ga prime. Oni jedva pristadoše da ga prime, pošto videše da je mlad: bilo mu je osamnaest godina. Nastanivši se sa tim bogougodnim monasima u pustinji, Antonije se zamonaši i provede tamo dvadeset godina u svakom poslušanju i isposničkim podvizima.
Zatim nastade završno gonjenje od strane odstupnika na blagočestive; ono dopre i do pustinjačkih obitališta, i mnogi behu uhvaćeni i mučeni; zbog toga se i ovi pustinožiteljni monasi razbegoše, da se skrije gde ko može. Tako i prepodobni Antonije otide odatle, i prohođaše neprohodna mesta po pustinjama. Našavši kraj mora zgodan kamen, on se nastani na njemu, i življaše neprestano se dan i noći moleći Bogu, bez kolibe i bez krova nad glavom. Od hrane imađaše ono što beše doneo sa sobom iz svoje pustinjske obitelji i što primorska pustinja rađaše. I od te hrane jeo je vrlo malo, i to jedaniut nedeljno, posteći se od nedelje do nedelje. Pošto požive na tom kamenu četrnaest meseci, dogodi se petog septembra 1106 godine strahovita bura na moru, te talasi dopirahu do kamena na kome prepodobni življaše; i jedan talas iznenada nalete, podiže kamen sa prepodobnim, i odnese ga na kamenu, kao na lađi lako. I da divna čuda: kamen plovljaše povrh vode, po naređenju Božjem; nadprirodno plovljaše kamen po moru nošen talasima, ili bolje - silom Božjom, a sluga Božji Antonije stajaše na njemu moleći se. Kakvo čudesno pouzdanje u ovog divnog muža! kako čvrsta nada položena na Boga! U tako strahovitoj opasnosti on se ne uplaši, niti klonu duhom, nego sav um pogruzivši u Bogu, i predavši sebe Njegovoj volji, on imađaše pred očima jedino Njega i Prečistu Bogomater. I izgledaše mu da vidi - kao što docnije sam kazivaše duhovnim ljudima - gore u oblacima Presvetu Vladičicu našu Bogorodicu i Prionodjevu Mariju sa Prevečnim Mladencem Gospodom našim Isusom Hristom na rukama. I sav obuzet duhovnom radošću, on ne obraćaše pažnju na to strašno plovljenje usred morskih talasa, nego budući kao van tela on zaboravi na sebe, naslađujući se gledanim viđenjem i obasjavan od njega nekom božanskom svetlošću. I to njegovo plovljenje bi od Rimske zemlje po moru, okeanu, i po reci Nevi, i po Ladožskom Jezeru, i po reci Volhovi, sve do Velikog Novgoroda. I pristade kamen noću k obali gde je manastir. I prepodobni ču zvona noćnjeg bogosluženja i uplaši se, misleći da je ponovo donesen u Rim, jer nije znao kuda ga je Božji promisao doveo.
Kada osvanu dan dođoše ljudi na obalu reke, i čuđahu se videći kamen kojeg tamo ranije ne beše, i čoveka stranca gde na njemu stoji, i pitahu ga otkuda je. A on, ne znajući slovenski jezik, ništa im ne odgovaraše nego im se samo klanjaše. I provede na kamenu tri dana ne silazeći s njega i moleći Boga da mu otkrije o gradu, o ljudima i o jeziku njihovom. U četvrti dan, posle dovoljne molitve, on siđe s kamena i pođe u grad sa željom da nađe čoveka s kojim bi mogao razgovarati i doznati sve. I po promislu Božjem on nađe čoveka, koga po odelu pozn

Izvor: Crkveni Kalendar