Sveti prepodobni Arsenije Konevski

Spomen 12. jun

Blaženi Arsenije beše rodom iz Velikog Novgoroda. Razgorevajući se Hristovom ljubavlju, srce njegovo pobudi ga da ostavi svet i traži bezmolvni život. U tom cilju on se najpre udalji u obližnji manastir na Lisjoj Gori. Tu prođe monaško iskušeništvo, postriže vlasi svoje i postade savršen inok: sva bratija gledahu na njega kao na dani im s neba obrazac monaškog života.
U duši prepodobnog Arsenija odavna je živela želja da poseti svetu goru Aton, i on iskoristi u tom pogledu dolazak u Novgorod nekolicine atonskih inoka. Kada ti monasi stigoše, on sa suzama pripade igumanu k nogama da ga pusti u Svetu Goru. Iguman dugo odbijaše njegovu molbu, znajući da bi njegovim odlaskom njihova obitelj izgubila mnogo. Ali naposletku ne mogade ne izaći u susret suznoj molbi revnosnog inoka. Sa blagoslovom otačkim Arsenije radosno pođe na put, i srećno stiže u Svetu Goru, gde bi s ljubavlju primljen od igumana Jovana. Nastojatelj naloži došljaku da se podvizava s bratijom u opštim trudovima. Stoga Arsenije prođe redom sva manastirska poslušanja, počevši od sečenja drva i pečenja hleba. I svako poslušanje on izvršavaše sa neobičnim smirenjem i poslušnošću, smatrajući sebe za najgoreg među bratijom. A kada iguman doznade da ruski došljak zna praviti bakarne sudove, zaposli ga preimućstveno tim rukodeljem. I u dubokom bezmolviju on pravljaše sudove za manastirske potrebe. Tome je posvećivao ceo dan, a noć je provodio u molitvi, jedva dopuštajući sebi malo odmora, pošto beše snažan i hrabar. On je besplatno radio ne samo za svoju obitelj nego i za druge svetogorske manastire; jer su mu odasvud donosili bakar za pravljenje sudova, čim se samo beše raščulo za njegov zanat. Ne zna se u kojoj se upravo obitelji podvizavao prepodobni Arsenije, ali je najverovatnije u Rusiku, pošto je to bilo opšte utočište za sve ruske došljake.
Bojeći se da mnoštvo onih koji su dolazili k njemu ne optereti bratiju njegove obitelji, on dobi blagoslov od svoga igumana da obiđe sve manastire Svete Gore, da bi se potrudio na korist svakoga od njih, ne radi zlata i srebra nego radi spasenja duše. I u takom podvigu on provede još tri godine. Tada ga obuze želja da se vrati u svoju rođenu zemlju, da bi tamo osnovao manastir u slavu Majke Božje, ka kojoj je imao usrdnu veru. Arsenije stade moliti igumana da ga pusti u otadžbinu. Iguman, pun duha prozorljivosti, proročki mu reče, da će Gospod preko njega podići manastir u severnoj zemlji, koji će se molitvama njegovim spasti od mnogih demonskih iskušenja i sujeverja. Nastojatelj ga roditeljski blagoslovi dvostrukom ikonom: na jednoj strani je bila ikona Vladičice sa Predvečnim Mladencem, a na drugoj - nerukotvorni lik Spasov. Pored toga on mu dade i opštežićni ustav Svete Gore. I otpuštajući ga, ovako se moljaše nad njim: Bože otaca naših, pogledaj sa prestola slave Tvoje na slugu Tvoga Arsenija, da bi na njemu svagda počivala blagodat Duha Tvog Svetog i bio s njim blagoslov Tvoj.
Godine 1393. blaženi Arsenije se vrati u Veliki Novgorod, noseći sa sobom divnu ikonu iz Svete Gore. Tu se on javi arhiepiskopu Jovanu, ispriča mu sve šta je s njim bilo u Svetoj Gori, i zamoli od njega blagoslov da na severu sagradi obitelj u ime Rođenja Bogorodice. Vladika ga otpusti s mirom, i Arsenije sa ikonom Bogomatere otplovi u Ladoško Jezero. Pošto provede neko vreme u Valaamskom manastiru, on reši da ide u još usamljenije i bezmolvnije mesto, i promislom Božjim stiže na pusto ostrvo Konevsko. Tu osnova Konevski manastir, odakle prethodno progna nečiste duhove iz starog idolišta.
Pošto ustroji manastir i napuni ga bratijom, prepodobni Arsenije opet krenu u Svetu Goru Aton. - To bi pri novgorodskom arhiepiskopu Simeonu -, i zadrža se u svome stranstvovanju. U to pak vreme nastade velika oskudica u njegovoj obitelji, te bratija, pritešnjeni glađu, htedoše da se raziđu. No jedan od staraca, po imenu Joakim, ukrašen pobožnošću i sedinom, uziđe na obližnju goru, gde se najpre podvizavao prepodobni, i moljaše Nebesku Hraniteljku - Majku Božiju, da im pošalje nasušni hleb. Posle duge molitve starac zadrema, i u

Izvor: Crkveni Kalendar