Sveti prepodobni Koprije
Spomen 24. septembar
Sveti Koprije bi rođen na đubrištu blizu zidina manastira svetog Teodosija Velikog, načalnika opštežića, gde majka njegova sa mnogim drugima beše dobegla tražeći sklonište od agarjana koji su ih gonili. Kad se agarjani povukoše, monasi izađoše iz manastira i nađoše novorođenče na đubrištu. Po naređenju svoga igumana, svetog Teodosija Velikog, monasi uzeše detence i nadenuše mu ime Koprije. Detence hraniše kozjim mlekom. Radi toga monasi naročito izabraše iz stada jednu kozu. Svaki put kad bi dete zatražilo hrane, koza se sama izdvajala iz stada, silazila sa planine, i nahranivši dete opet se vraćala u stado. Tako je radila koza sve dok dete nije odraslo i počelo da prima čvrstu hranu.
Kada Koprije postade punoletan, njega osobito zavole prepodobni Teodosije Veliki. Svojim pobožnim životom Koprije načini svoju bogoliku dušu obitalištem Svetoga Duha; stoga su ga i divlje zveri slušale. Tako jednom prilikom on ugleda u manastirskoj gradini medveda gde tamani povrće, priđe mu, izvede ga iz gradine i zapreti mu da više ne dolazi u gradinu. Drugom prilikom on iziđe sa magarcem u planinu da donese drva u manastir. No dok on skupljaše drva, medved ujede magarca za but. Tada sveti Koprije natovari drva na medveda, rekavši mu: Neću te pustiti, ti sada moraš vršiti magarčev posao sve dok ne ozdravi magarac kome si ti ranu naneo Medved se pokori, i nošaše drva i vodu dok magarac ne ozdravi; tek tada prepodobni otpusti zvera.
Neko vreme sveti Koprije beše na poslušanju u manastirskoj kujni. Jednom poče varivo u kotlu da kipi i da se preliva; nemajući pri ruci kutlaču, prepodobni stade golom rukom skidati penu; zatim zavuče ruku u kotao mešajući, i tako spreči kipljenje, a sam ostade potpuno nepovređen.
Prepodobni se celog života podvizavao u svima vrlinama, pa to nije prestajao činiti ni u dubokoj starosti kada dostiže devedeset godina; i sijaše među bratijom kao sunce. Zato je bio udostojen svešteničkog čina. Često se povlačio u usamljena mesta, gde se usrdno molio Bogu. Zbog svih hristočežnjivih podviga svojih, on bi udostojen da mu se javlja sveti Teodosije Veliki posle svoga upokojenja. Javljao mu se, i zajedno sa njim čitao molitve i pevao. A kad mu se poslednji put javi, sveti Teodosije mu reče: "Brate Koprije, evo dođe kraj tvom zemaljskom životu; hajde k meni da se nastaniš u mestu pokoja koje ti je pripremljeno".
Ubrzo posle ovog viđenja divni podvižnik se razbole malo, pa pošto se oprosti sa svima ocima i bratijom, otide ka Gospodu.
Izvor: Crkveni Kalendar
