Sveti prepodobni Kozma škopac

U knjizi Limonar izloženo je o ovom prepodobnom ocu Kozmi sledeće kazivanje prezvitera Vikantijskog manastira ave Vasilija: Za vreme moga boravka u Antiohiji dođe iz Jerusalima k svjatjejšem patrijarhu Grigoriju ava Kozma, škopac iz lavre Farane, muž izvanredan u podvižništvu, revnitelj vere, tvrdi čuvar dogmata crkvenih, odličan znalac Svetoga Pisma. Nakon malo dana po svom dolasku u Antiohiju starac se prestavi. Patrijarh naredi da se česno telo njegovo pogrebe u njegovom patrijaršiskom manastiru, gde neki epiekop bejaše pogreben. Jednom ja odoh na grob svetog starca, da se poklonim česnim moštima njegovim, i tu videh jednog prosjaka koji je prosio milostinju od onih što ulažahu u crkvu. Primetivši da se ja triput poklonih na grobu i satvorih jerejsku molitvu za pokoj preminulog, prosjak mi reče: Gospodine avo, veliki bejaše starac koga ovde pogreboste pre dva meseca. - Po čemu znaš? upitah ga ja. On odgovri: Istinu govorim, gospodine avo, dvanaest godina ja bejah raslabljen, i preko ovog starca Gospod me isceli. Kada se nalazim u kakvoj nevolji on dolazi i utešuje me, i daje mi olakšanje. Pored toga čuj i drugo čudo o njemu: otkako ga sahraniste, ja svake noći čujem gde on govori episkopu: "ne dotiči me se i ne približuj mi se, jeretiče, jer si neprijatelj svete Božije vaseljenske Crkve". - Čuvši to od isceljenog prosjaka, ja odoh i ispričah patrijarhu, i molih ga da odande uzme starčevo telo i položi na drugom mestu. Svjatjejši patrijarh mi na to reče: Veruj mi, čedo, da taj jeretik ne može ni najmanje naškoditi avi Kozmi. Međutim, to se dogodilo, da bi nam postala poznata revnost svetoga starca za veru i njegova vrlina, i da bi se obelodanilo episkopovo zloverje, te ga ne bismo smatrali za pravoslavnog.
Isti prezvnter Vasilije kazuje o prepodobnom avi Kozmi i ovo: Ja odoh k njemu u lavru, i starac mi ispriča o sebi, da mu se jednom pojavi želja u duši da razume šta znače reči, upućene Gospodom Njegovim učenicima: "sada koji ima kesu neka je uzme, tako i torbu; a koji nema, neka proda haljinu svoju i kupi nož" (Lk. 22, 36), i Njegov odgovor: "dosta je", kada Mu učenici rekoše: "evo ovde dva noža" (Lk. 22, 38). Pošto je starac dugo razmišljao o ovim rečima, ali nije mogao da ih razume, on u podne iziđe iz kelije i krenu u lavru zvanu Pirga k avi Teofilu, da ga pita za značenje ovih reči Gospodnjih. Idući putem kroz pustinju, on u blizini Kalamona ugleda ogromnu zmiju gde se spušta sa Kalamonske gore. Zmija beše toliko velika, da svojom težinom ostavljaše po zemlji dubok trag, a savijanje tela njenog pravljaše velike lukove, i puzaše upravo presecajući put starcu. Osetivši da je to lukavstvo đavola koji hoće da mu omete preduzeti put, starac se naoruža molitvom i neustrašivo produži put; čuvan silom Božjom, on bez ikakve povrede prođe kroz lukove tela zmijina kao kroz vrata. Došavši k avi Teofilu, on mu postavi željeno pitanje, i dobi od njega ovakav odgovor: "Dva noža označavaju dva vida bogougodnog života: delanje ili trud i sozercavanje ili pogružavanje uma u bogomislije i molitvu. Ko ima ove dve vrline, taj je savršen".
Osim toga prezviter Vasilije ispriča o prepodobnom Kozmi i ovo: Za vreme mog desetogodišnjeg boravka u lavri Farani kod ave Kozme ja sam se mnogo koristio njegovim bogonadahnutim razgovorima. Jednom, govoreći o spasenju duše, on navede nešto iz svetog Atanasija Velikog, i pri tome reče mi: "Kada čuješ ili nađeš kakvu reč iz knjiga svetog Atanasija, ako nemaš hartije, zapiši je na svojoj haljini".
Takvo poštovanje imađaše prepodobni Kozma prema velikim ocima i učiteljima Crkve, sa kojima i on po završetku bogougodnog života svog na zemlji dobi udeo u večnom životu, po blagodati Gospoda našeg Isusa Hrista, kome sa Ocem i Svetim Duhom slava sada i uvek.