Sveti prepodobni Kiril, Novojezerski čudotvorac

Spomen 4. februar

Prepodobni Kiril rodio se od pobožnih i bogatih roditelja u gradu Galiču. Još kao dete Kiril oseti neodoljivu želju da bude monah. Napustivši tajno roditeljski dom, Kiril otide iz Galiča na reku Obnoru, u manastir prepodobnog Kornilija, o kome je slušao od svojih roditelja. Na putu ka manastiru Kiril vide jednog starca, ukrašenog sedinom. Na starčevo pitanje kuda ide, Kiril odgovori da ide u manastir prepodobnog Kornilija. Odobrivši njegovu nameru, starac mu naloži da zajedno idu tamo. Sutradan oni se približiše manastiru prepodobnog Kornilija. Kada behu nedaleko od manastira, starac posavetova junošu, pa se onda dugo moljaše za njega Bogu. Zatim, pokazujući mu rukom na manastir, reče: "Idi, čedo, kod blaženog Kornilija, a ja ću moliti blaženog Kornilija da te primi u monahe".
Posle toga starac blagoslovi mladića i postade nevidljiv. Osvrćući se oko sebe i ne videći starca, Kiril razumede da je to bila Božja poseta, i zablagodari Bogu na tome. Došavši zatim u manastir, junoša sa suzama moljaše prepodobnog Kornilija da ga primi za monaha u svoju obitelj. Proviđajući u njemu izabrani sasud Svetoga Duha, Kornilije ga s ljubavlju primi i postriže u monaški čin. Kirilu tada beše oko dvadeset godiia. Mladi monah se sav predade Bogu i sa plamenom ljubavlju stade upražnjavati podvige monaškog života.
Roditelji dugo tražahu svuda svoga sina Kirila i, ne nalazeći ga nigde, oni plakahu za njim. Tek posle nekoliko godina roditelji doznadoše da se Kiril nalazi u manastiru prepodobnog Kornilija. U dvanaestoj godini Kirilovog boravljenja tamo, otac njegov dođe u manastir i postriže se sa imenom Varsanufije. A kroz neko vreme stiže vest o Kirilovoj majci da je i ona, poživevši vrlinski i pobožno, skončala kao monahinja sa imenom Jelena. Otac Kirilov, pošto prožive u manastiru tri godine u postu i molitvi, preseli se ka Gospodu.
Posle smrti svojih roditelja prepodobni Kiril se stade još usrdnije podvizavati, slažući trud na trud, radeći i u kuhinji, i u pekari, i prohodeći sva manastirska poslušanja. Stremeći ka višem savršenstvu, prepodobni Kiril odluči da provodi pustinjački život po neprohodnim šumama. Sa blagoslovom svetog Kornilija on krenu na sever da hoda po pustinjama; hrana mu beše čas razne trave i korenje, čas borova kora; češće je viđao zverove nego ljude. Otuda je s vremena na vreme dolazio u krajeve Novgorodske i Pskovske, i tamo se poklanjao svetim mestima, moleći Gospoda da mu ukaže mesto za stalan boravak.
Prema nebeskom uputstvu blaženi Kiril krenu odatle ka Bjeloozeru, a zatim pođe ka Tihvinskom manastiru Presvete Bogorodice, gde se tri dana moljaše Bogu i Prečistoj Materi Njegovoj. U snu mu se javi Bogorodica i naredi mu da ide ka Novom Jezeru. Sa Kobiline Gore prepodobni ugleda usred jezera Krasno Ostrvo, obraslo šumom. Na tom ostrvu ugleda Kiril ognjeni stub na onom mestu gde se sada nalazi manastir. Iz toga on zaključi da mu to mesto ukazuje Bog i Prečista Bogorodica.
Došavši na to ostrvo, prepodobni se nastani tamo pod visokom smrekom, načinivši sebi kolibu od njenoga granja. Tu mu se u snu javi Anđeo Gospodnji i reče mu da mu je to mesto pripremio Gospod. Probudivši se iz sna, blaženi pođe po ostrvu i ugleda oko svoje kolibe trag od ljudskih nogu. Po tome tragu on dođe do naselja Šidnem, i od njegovih žitelja zatraži dozvolu da se nastani na tom ostrvu. Dobivši dozvolu, on načini sebi keliju. Iduće godine on napravi dve male crkve: jednu u ime Vaskrsenja Hristova, a drugu - u ime Prečiste Bogorodice Odigitrije (Putevoditeljke).
Za vreme svoga boravka na ostrvu prepodobni se revnosno podvizavaše u postu i molitvi, podnoseći mnoga iskušenja i nevolje od besova i od zlih ljudi. U toku vremena oko prepodobnog Kirila se sabraše mnogo bratije, i na Krasnom Ostrvu se osnova manastir, poznat pod imenom Novojezerski.
Pošto dostiže duboku starost, prepodobni Kiril bi nagrađen od Gospoda darom čudotvorstva i prozorljivosti. Pred svoju smrt prepodobni pretskaza o nesrećama koje će zadesiti Rusku zemlju. "Biće, govorio je on, u našoj zemlji metež među ljudima i velike nevolje; izliće

Izvor: Crkveni Kalendar