Sveti prepodobni Efrosin, Pskovski čudotvorac

Spomen 15. maj

Prepodobni Efrosin, kome svetovno ime beše Eleazar, rodio se u okolini grada Pskova, na severu Rusije. Odgajen je u domu svojih roditelja u selu Videlebju, na trideset potrkališta od Pskova. Ko su bili njegovi roditelji, ne zna se. No tačno se zna jedno: on se rodio duhovnim rođenjem, pri čemu mu je otac bio Bog koji ga je i rodio vodom i Duhom, a mati mu je bila - Pravoslavna Crkva, zbog čega je i bio vaspitan u pravoj veri i učenju. Kada Eleazar poodraste roditelji ga dadoše da izuči božanstvene knjige. On ubrzo tako jasno uđe u smisao i razumevanje Svetoga Pisma, da ga je mogao ne samo rečito objašnjavati, nego i sastavljati poučne sastave. Osim toga on izuči i filosofske nauke, te se čak i starci divljahu njegovoj mudrosti i sa pohvalom govorahu o njemu. On nikada nije pokazivao sklonosti ni prema igrama ni prema svetovnim zabavama, nego je najviše voleo čitanje Svetoga Pisma i crkvene pesme. Pri tome on se još kao dečko počeo odavati strogom uzdržanju, odrekavši se da jede uopšte išta slatko. Videći tako uzdržanje dečakovo, roditelji su ga pitali: Sine, zašto iznuravaš telo svoje tako surovim načinom života, i time nam pričinjavaš veliki bol? A on im odgovaraše: Roditelji moji, u Svetom Pismu je rečeno da nas jelo i piće ne približavaju Bogu (1 Kor. 8, 8), nego nas samo post, molitva, telesna čistota i uzdržanje približavaju Bogu.
Potom roditelji htedoše da Eleazara ožene po zakonu. Ali razboriti dečak pobeže od svojih roditelja kao srna od zamke. Roditelji ga dugo na sve strane sa suzama tražahu, ali ga nigde ne mogahu naći, jer ga blagodat Božja čuvaše. Uskoro zatim njegov otac skonča, i mati mu ostade udovica. Tada milostivi Bog, koji hoće da se svi ljudi spasu i dođu u poznanje istine, stavi mu u srce dobru misao: da se radi spasenja svog udalji iz sveta. Ovu misao on odmah privede u delo: ode u manastir Roždestva Presvete Bogorodice što je na Snežnoj Gori u blizini Pskova. Iguman ga postriže za monaha, davši mu ime Efrosin. Od tada se Efrosin zanavek odreče pomisli koje vuku ka svetu, i potpuno se predade zavetima monaškog poziva. Primivši monaštvo, prepodobni Efrosin se stade revnosno podvizavati u postu, bdenju, molitvi i posvunoćnom molitvenom stajanju. I u isto vreme on marljivo služaše bratiji i u kujni, i u pekari, i u svim drugim manastirskim poslovima. Time je stekao naklonost svih monaha svete obitelji. Zbog takog vrlinskog života ubrzo se poče širiti glas na sve strane o prepodobnom. Saznavši za to, on se veoma ožalosti, jer se klonio slave ljudske, i smatrao ju je za svoj greh i za svoju sramotu. Da bi izbegao tu slavu, on stade pomišljati da se povuče u pustinjački i bezmolvni život, gde bi se podvizavao samo za Boga. Tu svoju nameru on saopšti svom duhovnom ocu. A ovaj, videći da on napreduje u vrlinama, blagoslovi ga i reče mu: Idi s mirom, sine moj! Gospod neka bude s tobom; neka te On umudri i uputi u tom dobrom delanju koje si izabrao.
Pošto dobi blagoslov od svog duhovnog oca, blaženi Efrosin ode iz obitelji Prečiste i stade obilaziti mnoga mesta, tražeći pogodan kutak gde bi se mogao u usamljenosti predati bezmolvnom usamljeničkom žitiju. Po promislu Božjem on ču za mesto na obali reke Tolve, udaljeno od Pskova dvadeset i pet potrkališta, na kome se blagodaću Hristovom i sada nalazi manastir. Vlasnici toga mesta pozvaše prepodobnog preko nekih pobožnih ljudi, da bi se i tu proslavilo ime Gospodnje. Prepodobnome se dopade mesto, i on se tu nastani na bezmolvni, usamljenički život, po rečima božanstvenog proroka: Udaljih se bežeći, i nastanih se u pustinji. Čekah Boga koji spasava od malodušnosti i od bure (Ps. 54, 8-9). Tu on napravi sebi kolibu, i usrdno se predade monaškim podvizima, odbijajući napadaje nevidljivog neprijatelja, postom, bdenjem, molitvom, svunoćnim stajanjem i zemnim poklonima.
Jednom za vreme letnje žege prepodobni izađe iz kolibe i leže na zemlju da se malo odmori od svojih podviga. I odmah ga uhvati laki san. U tom snu javiše mu se učitelji vaseljene: Sv. Vasilije Veliki, sv. Grigorije Bogoslov i sv. Jovan Zlatoust, i označiše mu

Izvor: Crkveni Kalendar