Sveti prepodobni Genadije kostromski

Prepodobni Genadije, nazvan u svetom krštenju Grigorije, bejaše sin jedinac bojara Jovana i žene mu Jelene, koji življahu u Litovskoj zemlji. Grigorije iz detinjstva voleo je posećivati crkvu Božju i stalno se kretao među crkvenim klirom, posećujući sva bogosluženja. Roditelji behu nezadovoljni takvim ponašanjem sina i govorahu mu: "Zašto tako radiš? Zar si ti crkveni poslužitelj? Ti nas sramotiš pred ljudima. Dosta je da zajedno s nama odlaziš u crkvu, a da ostalo vreme provodiš kod kuće i u društvu sa svojim vršnjacima. No naročito ne treba da lišavaš sebe odmora noću". - Na to im Grigorije odgovaraše: "Mili roditelji, ne dosađujte mi takvim rečima; ja ne želim da se bavim dečjim igrama. Bog radi što hoće, a čovek što može; Duh Sveti pak upućuje svakog čoveka na put istine."
Od toga doba Grigorije stade razmišljati kako da otputuje u Rusku zemlju, da se tamo nastani u nekoj svetoj obitelji i da se podvizava dobrim podvigom. I jednom zgodnom prilikom on ode od roditelja, skinu sa sebe gospodsko odelo i dade siromasima, a od njih uze rite i odenu se u njih. I prohodeći Litovsku zemlju, pustinje, sela i gradove kao skitač i došljak, on pretrpe mnoge nevolje i napasti od rđavih ljudi. Ali, čuvan Bogom, on stiže u Rusku zemlju, i dođe u slavnu prestonicu Moskvu. U Moskvi on pribegavaše k rakama svetih čudotvoraca, i obilažaše svete obitelji sa namerom da se u jednoj od njih postriže i preda molitvi.
U Moskvi on sebi nađe druga, po imenu Teodora, mladog, ali bogobojažljivog, i koji je takođe želeo da se postriže. Iz Moskve oni zajedno otputovaše u Veliki Novgorod, i tamo obiđoše sveta mesta, crkve i manastire. Iz Novgoroda oni krenuše na reku Svir u pustinju kod podvižnika prepodobnog Aleksandra, i stadoše ga usrdno moliti: "Mi želimo, sveti oče, da se Bogu molimo: obuci nas Hrista radi u monašku rizu. Prepodobni Aleksandar se najpre obrati Grigorijevom drugu Teodoru i reče mu: "Ti ćeš, čedo Teodore, voditi beloglavog zvera". A Grigoriju reče: "A ti, čedo Grigorije, bićeš pastir slovesnim ovcama i nastavnik mnoštvu inoka. Idi, čedo, na Komeljsku goru kod prepodobnog Kornilija, i on će te naučiti kako da se Bogu moliš i kako da paseš slovesno stado inoka, a y našoj pustinji nemoguće je dečacima živeti. Ipak, odmorite se ovde, čeda moja, koliko dana želite".
Oni provedoše četrnaest dana u pustinji kod prepodobnog Aleksandra, pa, uzevši od njega blagoslov krenuše u krajeve grada Vologde na Komeljsku goru. Stigavši tamo u pustinju k prepodobnom Korniliju Komeljskom, oni zakucaše na njegova vrata sa Isusovom molitvom. Otvarajući vrata, prepodobni Kornilije ih upita: "Čeda, kako prođoste neprohodna mesta, i zašto dođoste u ovu ubogu pustinju? Šta tražite?" - Oni mu odgovoriše: "Gospodaru naš, prepodobni oče Kornilije, nama je ovladala velika želja da se obučemo u monašku rizu. Hrista radi uvrsti nas u svoje bogoizabrano stado". - Prepodobni Kornilije reče Grigoriju: "Ti, čedo Grigorije, stupi u moju ubogu obitelj; a ti, čedo Teodore, ostaćeš u svetovnom životu, oženićeš se i imaćeš poroda".
Grigoriju prepodobni Kornilije naloži inočko iskušeništvo po predanju svetih otaca. U tom iskušeništvu Grigorije provede duže vreme. Posle toga prepodobni Kornilije, ušavši u crkvu, postriže Grigorija u monaški čin, i kaza mu reč iz Svetog Evanđelja: Svaki, koji ostavi oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i dobiće život večni. Mnogi će prvi biti poslednji i poslednji prvi (Mt. 19, 29-30). Zatim starac govoraše novopostrigavanom po otačkim pitanjima i odgovorima, i dade mu ime Genadije. Najzad mu reče: "Usvoj, čedo, razum drevnih svetih otaca: trpljenje, ljubav i smirenje, a naročito molitvu zajedničku, ili sabornu, i kelejnu, i potrudi se u podvizima nelicemernim".
Genadijev drug Teodor, po proročanstvu prepodobnih otaca Aleksandra i Kornilija, proživi svoj život u svetu i skonča u Moskvi u dubokoj starosti.
Sa blagoslovom oca Kornilija prepodobni Genadije se usrdno podvizavaše u molitvama i trudovima, naročito pak u domaćim manastirskim posluša