Sveti prepodobnomučenik Gerasim Novi, karpenisiotski

Spomen 3. jul

Rodom iz sela zvanog Mega blizu grada Karpenisia (na Peloponezu), a od roditelja pobožnih i hristoljubivih. Na krštenju dobi ime Georgije. U jedanaestoj godini dovede ga njegov stariji brat Atanasije u Carigrad i ostavi ga kod nekog svog zemljaka prodavca, a sam se vrati natrag kući. Prodajući na ulici robu i namirnice svoga gazde, mladi Georgije jednoga dana pade i razbi gazdine krčage i posude, pa bojeći se kazne za to, seđaše kraj puta i plakaše. Videći ga tako gde plače jedna Turkinja, uze ga u svoju kuću da ga uteši i tamo ga zadrža puna dva meseca. Posle toga, malo silom malo obećanjima, ona i njen muž učiniše te on primi muslimansku veru, pa ga zajedno sa svojom decom i obrezaše. No potom se ovaj Turčin poboja za svoju ženu, i zato odasla Georgija jednom drugom Turčinu, koji ga uze sa sobom na proputovanje po Bugarskoj, Bosni, Makedoniji i Eviji, pa se opet vratiše natrag u Carigrad.
Ne prođe dugo vremena a mali Georgije dođe sebi i shvati kakav je strašan greh učinio, te poče u sebi potajno se kajati i gorko plakati. Ugrabivši nekako prvu priliku on pobeže iz Carigrada i dođe u svoj dom. Od tada otpoče strogo postiti i Bogu se moliti, prizivajući osobito Sv. Velikomučennka Georgija da mu bude posrednik pred Bogom, eda bi se udostojio da mučeničkom krvlju spere svoj greh odricanja od Hrista. A noću tajno odlažaše i u obližnjoj crkvici Svetog Georgija moljaše se njemu dugo i usrdno. Jednom prilikom on ostade tamo na molitvi do ujutro, i kad se vraćaše spaziše ga neka deca i povikaše: Eno kaluđera. Tada Georgiju dođe na misao da stvarno i postane monah, i to odmah saopšti svojoj majci. Majka, koja željaše da ga oženi, beše protivna njegovoj nameri i gledaše da ga u tome spreči. Tada Georgije tajno pobeže u Svetu Goru i dođe u skit Sv. Pantelejmona. Tamo nađe svog zemljaka jeromonaha Kirila i postade njegov poslušnik. Starac ga uteši i nauči pravom monaškom životu, a uz to i piemenosti, te on stade čitati Novi Martirologion, gde behu opisani podvizi svetih Novomučenika.
Provevši tako u Svetoj Gori godinu dana u podvizima, zažele da primi monašku shimu, ali starac ga odbijaše govoreći da treba da prođe bar dve do tri godine. No na navaljivanje Georgijevo on ga uskoro zamonaši, u drugu nedelju Velikog Posta, davši mu ime Gerasim. Tri dana posle monašenja Gerasim zatraži blagoslov da pođe na mučeništvo, no starac ga stade grditi, govoreći mu da je to iskušenje od đavola, koji želi da ga nepripremljenog ponovo zarobi u svoje kandže. Treba da trpiš, reče mu starac, i duže vremena provedeš u monaškom življenju, jer je i monaštvo, po Svetim Ocima, takođe mučeništvo. Gerasim se pokori mišljenju starca, ali uskoro opet zatraži blagoslov, no ni ovoga puta ga ne dobi. Krijući u sebi želju za mučeništvom on tako provede tri godine, a onda dobi blagoslov da se podvizava negde u samoći, ali da u svet ne izlazi. Prepodobni Gerasim prođe tada kroz nekoliko manastira, ali ga tuga zbog odricanja i želja za stradanjem nikako ne napuštahu, tako da beše sav izmenjen u licu i izgledu. Najzad se posavetova sa jednim duhovnikom zvanim Danilom, koji ga ispovedi i pričesti Svetim Tajnama Hristovim, pa onda otide kod svog prvog starca Kirila i reče mu: "Pošto se nalazim pod tvojim kanonom da ne mogu izaći u svet, molim te i preklinjem da me pustiš da odem u moju otadžbinu, da vidim moju majku i srodnike, a verujem Bogu da te neću ožalostiti ovim mojim odlaskom". Ovim prepodobni mišljaše na mučeništvo, a pod otadžbinom podrazumevaše nebeski Jerusalim, pod majkom pak podrazumevaše Presvetu Bogorodicu, a pod rođacima svete Mučenike. Tako dobi blagoslov i krete na put. A beše mu tada 25 godina.
Odmah krenu u Carigrad i kada stiže tamo, javi se kući svoga ranijeg domaćina Turčina. Izišavši pred njega reče mu: "Ja sam onaj mali nezlobivi Georgije koga ste ti i tvoja zla žena obmanuli i učinili Turčinom. Upoznavši svetlost i istinu došao sam sada da ispovedim pred svima da sam Hrišćanin i kao Hrišćanin želim da umrem!" Turčin beše zapanjen ovakvim stavom prepodobnoga, ali opet pokuša da ga prido

Izvor: Crkveni Kalendar