Sveti prepodobni Gerontije

Prepodonbi Gerontije beše iguman manastira u Svetoj Gori zvanog Vulevtirion. No pošto taj manastir beše na morskoj obali i varvari ga često pljačkahu, monasi ga napustiše i popeše se na uzvišenija mesta Atonske Gore, po stenama i pećinama. Kada kasnije prestadoše ove najezde i pljačke, monasi se počeše vraćati, ali ne u svoj manastir koji beše zapusteo, nego na onu strminu gde se danas nalazi skit Svete Ane. Tu beše izobilan izvor sveže vode, te oni podigoše sebi kolibice i ostalo što beše najnužnije za život.
Prepodobni pak ovaj starac Gerontije, želeći mirniji i povučeniji život, ostade sa jednim svojim poslušnikom na vrhu ovoga Skita i tu podiže hram u spomen Svetog Velikomučenika Pantelejmona koji i danas postoji. Na taj način ovaj prepodobni bi prvi osnivač ovog skita Svete Ane, koji zatim pokaza mnoge svetilnike podvižništva i mučeništva.
Učenik starca Gerontija, koji se mučaše da odozdo donosi vodu na vrh, žaljaše se starcu i moljaše ga da siću niže. A starac mu odgovaraše: Pretrpi se još malo, pa ćeš videti bogatu nagradu Božju za to. Ne prestajmo polagati nadu našu na Presvetu Vladičicu Bogorodicu, Koja je Zaštitnica čitave ove Svete Gore i Ona će nam sve na dobro urediti. I zaista, na molitve starčeve, Presveta Bogomati javi se jedne noći starcu i otkri mu mesto gde treba malo zakopati i odmah će se pojaviti izvor vode. Tako zaista i bi. Jer ujutru, kada starac i učenik pođoše do ukazanog mesta i malo zakopaše, odmah poteče živa voda, bistra i lekovita. Obojica zahvališe Bogomateri na ovako velikom daru. No posle nekog vremena učenik stade saditi okolo drveće i zalivati ga tom vodom, a tako isto i prati njome svoje rublje. Tada voda najednom presahnu i izvor presuši. Ovo veoma ožalosti starca i on se sa suzama opet moljaše Presvetoj Vladičici. Na tople molitve svetog Gerontija ponovo se javi Presveta i ukori ih što su vodu upotrebljavali ne samo za piće nego i za druge nekorisne stvari. A onda im ponovo reče da će voda opet proteći, ali da je više ne zloupotrebljavaju, nego samo za piće da bude ljudima i stoci.
Tako zaista i bi, samo što vode više ne beše u izobilju, nego samo do tri pedlja, kao što se i do danas vidi. Zato od tada oci ovu vodu nazvaše agiazma, tj. sveta vodica. Starac pak Gerontije, poživevši bogougodno do duboke starosti, prestavi se u miru.