Sveti prepodobni Grigorije Kritski

Ovaj svetitelj beše sa ostrva Krita, sin vrlo pobožnih roditelja, Teofana i Julijane. Pošto dosta vremena provede u školi, roditelji ga odrediše da čuva ovce. A on, goreći božanskom revnošću i ljubavlju, jednoga dana napusti svoju postojbinu i otputova u Selevkiju. Tamo provede ne malo vremena, živeći samo na vrlo malo hleba i vode. Kada mu bi dvadeset i šest godina, ikonoborac Lav IV umre, i Pravoslavlje dobi slobodu. Tada ovaj prepodobni otputova u Jersalim sa mnogo ljubavi, da se pokloni svima svetim mestima. Nemoguće je opisati kakve je on sve strahote tamo pretrpeo od Agarjana i Jevreja u toku čitavih dvanaest godina.
Iz Jerusalima otputova u Rim. I primivši tamo anđelski obraz monaški, savlađivaše telo svoje uzdržanjem. Posle nekog vremena carigradski patrijarh sveti Nikifor posla papi u Rim Mihaila Sinadona Ispovednika. Ovaj tamo nađe prepodobnog Grigorija, uze ga sa sobom pri povratku za Carigrad i odvede u manastir u mestu Akrita, blizu Halkidona, i pričisli tamošnjim monasima. Tu je prepodobni živeo bosonog i imao na sebi samo jednu dugačku košulju. Spavao je na rogoži, a jeo i pio svakog drugog ili trećeg dana, i to po vrlo malo hleba i vode. Zatim se zatvori u jednu vrlo duboku jamu. I tu provede mnogo godina. Tu oplaka teške jade Crkve Hristove, koji je snađoše za vreme gonjenja svetih ikona.
A kad kasnije iziđe iz jame, on se zatvori u jednu vrlo tesnu keliju, obučen u jednu kožu. U blizini se nalazila bašta, i u njoj veliko bure puno vode. On je noću odlazio tamo, svlačio sa sebe kožu, ulazio u bure, i u njemu pročitavao ceo Psaltir. Izlazio bi kad završi čitanje celog Psaltira. I tako je radio svake noći u toku celog svog života. Najzad, posle tolikih velikih podviga, blaženi predade dušu svoju u ruke Božje, oko 820 godine.