Jovan Hozevit

Jovan Hozevit, prvobitno poznat kao Jovan od Tebe, bio je monah koji je rođen u Egiptu oko 440-450. godine. On je napustio monofizitstvo oko 480. godine i se preselio u Vadi Kelt u Judejskoj pustinji, gde je reorganizovao postojeću lavru u manastir poznat kao manastir Hoziba. Godine 516. postao je episkop Cezareje, ali je ubrzo podneo ostavku i vratio se u manastir Hozibu, gde je umro između 520. i 530. godine.
Rođen je u gradu Tiva u Egiptu. Kao mlad se zamonašio i nakon toga je otputovao u Jerusalim na poklonjenje svetim mestima. Tamo je odbio da primi odluke Četvrtog vaseljenskog sabora u Halkidonu 451 g., i prišao monofizitima. Nakon sna u kome je čuo glas: Oni koji nisu u zajednici sa "Vaseljenskom Crkvom Pravoslavnom, nisu dostojni da se poklanjaju Krstu Gospodnjem", pokajao se i vratio učenju Pravoslavne crkve.
Podvizavao se u mestu zvanom Hozeva, između Jerusalima i Jerihona. Pošto se pročuo kao veliki asketa i molitvenik, protiv njegove volje hirotonisan je za episkopa Cezareje. Pošto nije mogao da poslove episkopskog zvanja uskladi sa mirnim i tihim monaškim životom, vratio se ponovo u pustinju.
U njegovom svetom žitiju se govori o njegovim brojnim čudima: "Ovaj božanstveni Jovan: demone iz ljudi izgonjaše, bolesti neizlečive isceljivaše, vode na raznim mestima izvoćaše, mnoge kiše s neba molitvom često nizvođaše. I mnoga druga znamenja i čudesa Bog preko njega činjaše. I on, kao svetilo sijajući na zemlji podvižništvom i čudesima, u lepoj starosti završi svoj život i s mirom predade Gospodu svoju svetu dušu".