Sveti prepodobni Lavrentije Pečerski

Posle iskušenja koje snađe prepodobne zatvornike pečerske Isakija i Nikitu, podvizavaše se u tom istom svetom manastiru Pečerskom ovaj blaženi Lavrentije. On se, kao dobar vojnik Hristov, usudi da sam usamljenički ratuje sa dušegubnim napadačem - đavolom. I zažele svom dušom da se u strogom zatvorništvu posveti molitvi Bogu, ubeđen da Gospod upravo o zatvorničkom življenju govori kada kaže: "A ti kad se moliš, uđi u klijet svoju, i zatvorivši vrata svoja, pomoli se Ocu svome koji je u tajnosti; i Otac tvoj koji vidi tajno, uzvratiće tebi javno" (Mt. 6, 6). Ali prepodobni mu oci odlučno branjahu da to radi u svetom manastiru Pečerskom, gde lukavi đavo silovitije napada podvižnike nego na drugom mestu. Oni mu napominjahu kako tu đavo savlada Isakija i Nikitu, koji se nasamo u zatvoru borahu s ljim, te ih oci mnogim molitvama jedva vratiše k sebi.
Tada Lavrentije, oprostivši se sa bratijom, ode u manastir svetog velikomučenika Dimitrija, podignut knezom Izjaslavom, i tamo monahovaše u zatvoru. On stade veoma podvižnički živeti i sa velikom revnošću raditi na spasenju svom, preuzimajući svakim danom sve veće trudove, umrtvljujući uzdržanjem i glađu sve strasne požude, sekući ih mačem duhovnim, tojest rečju molitve, i vodom suza svojih gaseći raspaljene strele lukavoga. I tako on, blagodaću Božjom, ne samo ne bi ranjen ćavolom, nego i dobi od svedarežljivog Gospoda dar da čudotvorno isceljuje razne bolesti i neduge po ljudima, i da izgoni đavole.
Jednom, k blaženom Lavrentiju između mnogih drugih bi doveden radi isceljelja jedan čovek iz Kijeva, u kome bejaše veoma svirep i jak đavo, da drvo koje su sa mukom mogli nositi desetoro ljudi, on sam uzimaše i nošaše. A blaženi zatvorpik, želeći da se blagodaću proslavi njegovo duhovno otečestvo - sveti manastir Pečerski, naredi da ovog čoveka vode tamo. Tala besomučmik stade vikati: "Kome me ti šalješ? Ja ne smem ni da se približim pešteri zbog Svetih koji počivaju u njoj. U samom pak manastiru žive trideset svetih crnorizaca kojih se ja bojim, a ca ostalima vodim borbu"
Kada besomučnik izgovori to o blagodati svetog manastira Pečsrskog, blaženi ponova naredi da ga silom odvuku tamo, da bi se bolje potvrdilo ono što on reče. A oni što vucijahu besomučnika, znajući da on nikada nije bivao u Pečerskom manastiru i da nikoga tamo ne poznaje, upitaše ga: "Ko su ti podvižnici kojih se ti bojiš?" Jer u to vreme u Pečerskom manastiru bejaše bratije sto osamnaest. Besomučnik nabroja od njih trideset po imenu, i reče: "Svi oni mogu me jednom rečju isterati". Tada mu oni što ga vucijahu opet rekoše: "Mi hoćemo da te zatvorimo u pešteri". A on im odgovori; "Kakva mi je korist voditi borbu sa mrtvima? Jer oni sada imaju veću slobodu da se mole Bogu za svoje crnorisce i za sve koji dolaze k njima. No ako vi hoćete da vidite kako ja vodim borbu, odvedite me u manastir: sem one tridesetorice koje spomenuh, ja se mogu boriti sa svima ostalima".
I stade pokazivati sposobnosti svoje, govoreći jevrejski, rimski, grčki, jednom rečju - sve jezike, koje on nikada ni čuo nije, tako da se oni što ga vucijahu veoma uplašiše i mnogo diviše promeni njegovog govora i sposobnosti da govori razne jezike. Zatim, pre no što oni uđoše u manastir, nečisti duh taj pobeže iz čoveka; n isceljeni čovek stade pametno rasuđivati, te se svi što behu s njim ispuniše radošću. Onda svi zajedno uđoše u svetu čudotvornu crkvu Pečersku da zahvale Bogu. Doznavši za to, iguman sa svom bratijom dođe u crkvu. Isceljeni ne poznavaše ni igumana, niti ikoga od one tridesetorlce koje poimence nabroja u vreme besomučnosti. Tada ga upitaše: "Ko te isceli?" A on, gledajući na čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice, odgovori: "Sa Njom sretoše nas sveti oci, njih trideset na broju, i ja se iscelih". Pri tome on se sećaše imena sviju njih, ali nikoga ne poznavaše u lice. Tada svi skupa uznesoše hvalu Bogu, i Prečistoj Materi Njegovoj, i blaženim utodnicima Njegovim.
Tako se proslavi sveto mesto Pečerskog manastira po Božjem ustrojenju, objavljenom preko blaženog zatvornika Lavrentija,