Kolačići i analitika

SerbLink koristi Firebase Analytics, Google-ov servis, da izbroji koje se stranice posećuju. On postavlja kolačiće i radi samo ako to dozvolite. Kolačići koji vas drže prijavljenim i pamte vaša podešavanja uvek su uključeni. Politika privatnosti

Analitika je isključena.

Sveti prepodobni Lazar Ikonopisac

Spomen 17. novembar

Prepodobni Lazar življaše u Carigradu, i od rane mladosti postade monah i posveti se monaškim podvizima. Izmlada vođaše on surov život prebivajući u postu i molitvi. No prvenstveno se on bavljaše delima milosrđa, hraneći gladne i odevajući nage. Za svoj podvižnički i pobožni život prepodobni bi udostojen svešteničkog čina. To bi za carovanja vizantijskog cara Teofila. Pod Teofilom prepodobni Lazar pretrpe i muke za svoju revnost u ikonopoštovanju. Posvetivši sebe služenju Bogu, Lazar izuči ikonopisnu umetnost i revnosno se bavljaše malanjem česnih ikona u slavu Boga, Prečiste Matere Njegove i Svetitelja Njegovih. Car pak Teofil bejaše ikonoborac; sve poštovaoce svetih ikona on podvrgavaše gonjenjima, a ikonopisce primoravaše da pljuju na ikone i da ih nogama gaze. Prepodobni Lazar, kao ikonopisac, bi uhvaćen i podvrgnut ispitivanju v veri. No uzalud se starahu da ga privole na ikonoboračko zloverje, pribegavajući čas laskavim obećanjima čas pretnjama. Lazar ostade nepokolebljiv. Zatim ga stadoše nemilosrdno tući, pa ga onda vrgoše u tamnicu. Ali i u tamnici sveti muž nastavi raditi ikone. Tada bezakoni mučitelj naredi pržiti svetitelju prste usijanim gvozdenim pločicama, da bi ga na taj način potpuno onesposobio za malanje ikona. Pri tome prepodobnom su Lazaru pretili i smrću. I život njegov samo s mukom bi spasen zauzimanjem blagočestive carice Teodore. Pušten na slobodu, prepodobni Lazar nađe utočište u crkvi svetog Jovana Krstitelja, i tamo namala ikonu koja brzo steče slavu čudotvorne. A kada Teofil skonča, prepodobni se stade neometano baviti malanjem svetih ikona. Pri tome svetitelj ni najmanje ne pamćaše zlo, nego se čak i moljaše za svoga mučitelja.
Za carovanja Mihaila III, sina Teofilova i Teodorina, on beše član izaslanstva, upućenog rimskome papi Benediktu III po pitanjima ikonopoštovanja. Išao u Rim po drugi put istim povodom i pri povratku iz Rima on skonča. Česni ostaci njegovi biše preneseni u Carigrad, i pogrebeni u crkvi svetoga Evandra.

Izvor: Crkveni Kalendar