Sveti prepodobni Makarije Koljazinski

Spomen 17. mart

Prepodobni Makarije Koljazinski vodi poreklo od plemićkog roda tverskih bojara Kožinih. Rodio se u selu Gribkovu, na desetak kilometara od grada Kašina; sada se to naselje naziva Kožino. Njegovi roditelji: otac Vasilije koji se proslavio ratnim podvizima pri velikom knezu Vasiliju Vasiljeviču Tamnom, i mati Irina, odlikovahu se pobožnošću i vaspitavahu decu svoju u dobrim običajima. Do postriženja u monaštvo Makarije se zvao Matej. U sedmoj godini roditelji ga dadoše da uči knjigu. Malome Mateju knjiga iđaše lako, i on ubrzo strasno zavole čitanje. Čitajući Božanske knjige, on poniraše u njihovu sadržinu i primaše k srcu pročitano. Videći to, roditelji se radovahu. Matej izbegavaše dečje igre, i kada poodraste on stade razmišljati o taštini svetovnog života i pomišljati na udaljenje od njega. Njemu neprestano behu na umu Spasiteljeve reči: Ako hoćeš savršen da budeš, idi prodaj sve što imaš i podaj siromasima; i imaćeš blago na nebu; pa hajde za mnom (Mt. 19, 21). On željaše da sleduje ovim rečima. No roditelji njegovi nisu želeli da se on zamonaši, iako su videli da je to njegova iskrena želja. Oni su mu govorili da se čovek može spasti i u svetu, potsećali ga na besedu svetog Jovana Zlatousta: "Protiv onih koji zabranjuju brak", navodili mu biblijske primere i novozavetne svetitelje koji su se spasli u svetu i živeli u braku. Iako je plameno želeo da se udalji iz sveta, Matej je ipak shvatao jačinu roditeljskih razloga, i kao poslušan sin nije hteo da ih ljuti, i rekao je: Neka bude volja Gospodnja, ja se ne protivim vašoj želji.
Roditelje obradova ovakva odluka sina, i oni ga oženiše devojkom Jelenom, iz porodice plemića Jahontovih. Stupivši u brak, Matej ipak ne prestade misliti o tome da se docnije udalji od sveta. Provodeći u braku pobožan i čist život, on se dogovori sa ženom da onaj od njih, koji nadživi drugoga, ne ostane u svetu, ne stupa u drugi brak, već primi monaštvo.
Godinu dana posle ženidbe Mateju umreše roditelji; a dve godine posle toga, po volji Božjoj, prestavi se i njegova supruga Jelena. Sada Matej ništa drugo nije želeo nego da ispuni svoju davnašnju nameru: da ostavi svet i primi monaški postrig. Ništa mu sada nije smetalo da ostvari svoju želju. I on odmah, po zapovesti Hristovoj, razdade svoje imanje siromasima i otide u obližnji manastir Klobukovski, kraj grada Kašina, i postriže se u monaštvo sa imenom Makarije. I s ognjenom revnošću stade on prohoditi manastirska poslušanja, povinjujući se sa najvećom smirenošću i krotošću ne samo igumanu nego i najmlađima između bratije. Neizostavno posećujući hram Božji i neumorno se trudeći u raznim manastirskim radovima, on ostalo vreme posvećivaše molitvi i bdenju, usrdno čitajući Žitija svetih i druge božanstvene knjige, starajući se podražavati primere pređašnjih podvižnika i čuvajući u srcu pouke, izvučene iz pročitanih knjiga. Podvizi mladoga monaha izazivahu divljenje kod sve manastirske bratije.
Pošto požive ne malo godina u Nikolajevskom Klobukovskom manastiru, Makarije stade pomišljati na usamljenički život. Utvrdivši se u ovoj misli, on je otkri igumanu i stade prositi njegov blagoslov. Iguman, videći iskrenu želju Makarijevu, dade mu očinsku pouku i blagoslovi ga na novi put podvižničkog života. Makarije pronađe mesto koje odgovaraše njegovim željama, nedaleko od Kašina, na dvaestak kilometara, na reci Volgi, između dva osrednja jezera, u gustoj šumi. Tu on napravi sebi keliju i stade se podvizavati u postu, molitvi i bdenju. Niko mu ne smetaše u usamljeničkom podvigu. Divlje zveri ga ne napadahu nego se umiljavahu, i on deljaše s njima svoju sirotinjsku hranu.
Ali Makarije se nije dugo podvizavao u potpunoj usamljenosti. Uskoro se k njemu stadoše sabirati drugi podvižnici; a najpre dođoše sedam staraca iz Klobukovskog manastira. Sabra se ne malo inoka i iz drugih mesta. Oko kelije Makarijeve nikoše nove kelije i obrazova se pustinjsko bratstvo. Ovom novom bratstvu beše potreban hram Božji radi zajedničke molitve i primanja Svetih Tajana. Prepodobni Makarije sa svojim sapodvižnicima sagradi sa blagoslovom tverskog arh

Izvor: Crkveni Kalendar