Sveti prepodobni Makarije želtovodski

Spomen 25. jul

Sveti ugodnik Božji Makarije rodio se u Nižnjem Novgorodu od pobožnih i bogobojažljivih roditelja, Jovana i Marije. Još kao mladenac radovao se kada su ga roditelji nosili u crkvu i odstajali bogosluženja. Kada poodraste roditelji ga dadoše da uči knjigu. Vrlo pametan, Makarije blagodaću Božjom ubrzo prevaziđe svoje vršnjake. Nenaklonjen dečjim igrama, on veoma marljivo učaše knjigu u krotosti i tišini. Hodeći svaki dan u crkvu i s radošću slušajući crkveno čitanje i pojanje, u njemu se duša razgorevaše ljubavlju Božijom i on se odmalena navikavaše na bogougodni život.
Videvši kao dečak monahe, on veoma zavole monaštvo, pun želje da postane monah, jer mu Duh Sveti zagrevaše srce. Ne kazujući nikome ovu svoju želju i nameru, on tajno napusti roditeljski dom i krenu u manastir koji se nalazio na nekoliko kilometara od grada, na obali reke Volge. Putem on srete jednog prosjaka sa poderanom odećom, i umoli ga da se promene odelom, i on dade prosjaku svoje novo odelo. Došavši u svetu obitelj on stade moliti arhimandrita Dionisija, koji potom postade episkop suzdaljski, da ga zamonaši. Videći pred sobom dečka, arhimandrit ga raspitivaše, otkuda je i ko su mu roditelji. A on mu kazivaše da je iz drugog grada, da je siroče bez roditelja i da želi služiti Bogu. Videvši da je dečko pametan, i predosetivši da će postati izabrani sasud Svetoga Duha, arhimandrit ga primi u manastir, i posle ne mnogo vremena obuče ga u anđelski obraz, i bi mu nastavnik i učitelj.
Ostvarivši svoju želju, Makarije se stade svim srcem podvizavati, tvoreći sve monaške vrline i u svemu ugađajući Bogu. A ugađaše i nastavniku svome kao Hristu samome; isto tako služaše i bratiji, prohodeći svako poslušanje sa smirenjem i tihošću i upražnjavajući ćutanje i nezlobivost, te se u samom početku pokaza izvrstan monah i dobar podvižnik.
Po Makarijevom odlasku od kuće, otac i majka ga tražiše svuda, ali ga ne mogoše naći. I veoma tugovahu i plakahu, držeći da su ga ili zverovi pojeli ili zli ljudi ubili. No posle tri godine Makarijev otac Jovan srete u gradu jednog inoka iz manastira u kome beše Makarije. Pričajući ovome inoku svoju muku, Jovan u razgovoru sa njim doznade od inoka da je pre tri godine došao u njihov manastir dečak po imenu Makarije. Prema inokovom opisu Jovan poznade da je to njegov sin Makarije. Inok dodade da se Makarije veoma vrlinski podvizava u monaštvu i da napreduje bolje od sviju. Čuvši sve to, Jovan se rasplaka i pohita u manastir da vidi svoga sina. Stigavši u manastir, on pade arhimandritu Dionisiju pred noge, sa suzama ga moleći da mu pokaže sina postrižena u monaštvu. Arhimandrit ode u keliju i reče Makariju: Čedo, otac tvoj o kome nam ti nisi pričao, došao je i želi i traži da te vidi. - Blaženi Makarije odgovori: Otac je meni Gospod Bog moj koji je stvorio nebo i zemlju; a posle Gospoda Boga, učitelju moj, ti si mi otac.
Jovan pak, otac njegov, stojeći napolju blizu prozora od kelije, čuvši glas svoga sina, radosno sa suzama povika: Čedo moje Makarije, pokaži lice svoje meni, ocu tvome, i uteši mene i majku svoju! - Makarije odgovori iznutra iz kelije: Nemoguće je, gospodine oče, da se mi vidimo ovde, jer Gospod Hristos kaže u Evanđelju: Koji ljubi oca ili mater većma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10, 37). Želiš li pak da me ovde vidiš, znači da ne želiš da me vidiš u budućem životu. Zar nije bolje da se tamo večito gledamo u blagodati Gospoda našeg, nego li ovde privremeno? Zato me ne uznemiravaj, oče, već idi s mirom doma, jer ja neću da zbog ljubavi tvoje lišim sebe ljubavi Gospoda moga. - Tada otac stade još jače plakati i govoriti: Čedo moje drago, ja neću otići od ove kelije dok mi ne pokažeš lice svoje. Eda li se ja ne radujem spasenju tvome? Eda li hoću kakvu smetnju da satvorim dobrom podvigu tvome? Nipošto, već samo da vidim lice tvoje i malo porazgovaram s tobom.
No blaženi ostade tvrd kao dijamant, ne potresen suznom molbom roditeljskom, i nikako ne pristajaše da mu se pokaže. Najzad otac reče: O, čedo moje, pruži mi kroz prozor bar desnicu svoju. - Prepodobni sasvim ne

Izvor: Crkveni Kalendar