Sveti prepodobni Makarije Aleksandrijski

Grad Aleksandrija dade ovog drugog Makarija prepodobnog. On najpre u svetu beše piljar. A krsti se u svojoj četrdesetoj godini. Zatim se odreče sveta i postade monah. I posle dugih podviga i trudova u monaštvu udostoji se svešteničkog čina; i postade starešina manastira Kelije, koji se nalazio u Egipatskoj pustinji između Nitrije i Skita. Beše prisni prijatelj prepodobnom Makariju Egipatskom, sa kojim za vreme Valenta i progonstvo pretrpe od Lukija arijanca, psevdoepiskopa aleksandrijskog. I mnogo puta je zajedno živeo sa svetim Makarijem Egipatskim. I oba Makarija behu slični i po naravi i po životu. I imađahu jednog nastavnika i učitelja: Antonija Velikog. Kao učenici njegovi, oni su se od njega naučili savršenom životu u vrlinama. Makarije Egipatski beše stariji po godinama od Makarija Aleksandrijskog, i prvi otide ka Gospodu. A ovaj prepodobni Makarije Aleksandrijski ostade posle njega, i požive nekoliko godina.
O prepodobnom Makariju Aleksandrijskom episkop Paladije piše u Lavsaiku ovako: Videh i svetog Makarija Aleksandrijskog, koji svetom Makariju Egipatskom beše drug u delima vere. On beše prezviter u manastiru Kelije, u kome i ja provedoh devet godina. Od njih tri godine proživeh sa svetim Makarijem. Neka dela i čudesa njegovog bogougodnog života sam videh, a neka doznadoh od onih koji su ranije živeli sa njim. On jednom vide kod velikog oca Antonija probrane palmove grane, od kojih je on pleo kotarice, i potraži mu jedan snop tog granja. A sveti Antonije mu reče: Stoji napisano: He poželi stvari bližnjega svog (5 Mojs. 5, 21). I čim to reče, sve se grane kao od vatre sasušiše. Videći to, Antonije reče Makariju: Eto, Duh Sveti otpočinu na tebi, i ti ćeš posle mene biti naslednik mojih vrlina.
Potom nađe đavo svetog Makarija u pustinji veoma iznemogla telom, i reče mu: Ta ti si dobio blagodat Antonijevu, zašto je ne upotrebiš za sebe i ne tražiš od Boga hrane i okrepljenja za pešačenje? - Odgovori mu svetitelj: Gospod je snaga moja i slava moja; a ti nemoj kušati slugu Božjeg. - Onda đavo satvori privid, i svetitelju se privide kamila, natovarena raznim jestivnim stvarima, kako luta po pustinji. I kada vide svetitelj da mu se kamila približava, i razumede da je to privid, stade na molitvu, i zemlja iznenada proguta to priviđenje.
Ovaj prepodobni Makarije Aleksandrijski dođe jednom kod Makarija Velikog, koji beše u Skitu. I zajedno pođoše nekuda. Ali im je valjalo preći reku Nil. Tu se desi jedan veliki splav; oni uđoše, a uđoše i dva tribuna sa velikom pompom i spoljašnjim bleskom. Imahu gvozdena kola, na konjima behu pozlaćene uzde; a njih okružavahu mnogi vojnici, oruženosci i sluge, ukrašeni grivnama i zlatnim pojasima. Kada ova dva tribuna videše ovu dvojicu prepodobnih staraca gde u svetim odećama sede u uglu, oni pohvališe njihovo smerno i ubogo življenje. I jedan im od tribuna reče: Blaženi ste vi koji prezreste svet. - Odgovori mu Makarije Aleksandrijski: Da, mi smo prezreli svet, a vas prezire svet. No znaj da si ti rekao ove reči ne po svojoj volji nego proročki, jer se mi obojica zovemo Makarije, to jest Blaženi. - Ove reči tronuše tribuna. I kad dođe doma, skide sa sebe skupocene haljine svoje, učini mnoge milostinje, i izabra pustinjački život.
Jednom poslaše prepodobnom Makariju Aleksandrijskom grozd svežeg i lepog grožđa, pošto mu se grožđe veoma jelo. Ali, hoteći da tu želju pobedi uzdržanjem, on taj grozd posla jednom bolesnom bratu, kome se takođe jelo grožđe. Ovaj ga s radošću primi. Ali, želeći da sačuva svoje uzdržanje, on ga posla drugom, još bolesnijem bratu, koji je takođe želeo tako nešto. No i ovaj, primivši grožđe, postupi na isti način, iako je sam bio veoma gladan. I tako to grožđe, slato od jednog drugome, obiđe mnogu bratiju, pa opet dođe u ruke ovom prepodobnom Makariju. Poslednji brat, primivši grožđe, posla ga Makariju, kao veliki dar, jer niko nije hteo da ga okusi. A prepodobni se raspita za tu stvar, i doznade da je grožđe obišlo svu bratiju, i udivi se, i zahvali Bogu za takvo uzdržanje sve bratije, pa ni sam ne okusi o