Sveti prepodobni Matej pečerski

Spomen 5. oktobar

Blaženi otac naš Matej Pečerski beše ne samo imenom sličan prvome među Evanđelistima, nego kao što evanđelistu Mateju bi dano da vidi Etiopsku zemlju i izobličava žitelje njene za neverje, tako i ovaj blaženi, monahujući u svetom manastiru Pečerskom u dane svetih prvonačalnika ove obitelji, za svoje prevelike podvige dobi od Boga takav dar: da jasno vidi lica podzemnih etiopljana - demona, da izobličava potajne spletke njihove i da ih otkriva na veliku korist onih koji se spasavaju. Ovaj blaženi starac stojeći jednom u crkvi na svome mestu, podiže oči svoje i pogleda na bratiju koji stajahu na obe strane i pevahu. I gle, vide on đavola u obliku vojnika gde obilazi bratiju, noseći u skutu odeće svoje lepljive cvetove. Vadeći sa zlom namenom cvetić, on ga bacaše na koga bilo od bratije. I ako bi se cvetić prilepio za brata, on je ostajao još neko kratko vreme u crkvi, dozvolio svome umu da se poda slabosti, pa izmislivši kakav bilo razlog izlazio iz crkve, odlazio u keliju i spavao, ne vraćajući se više u crkvu na bogosluženje. A ako se cvetić, bačen đavolom, ne prilepi za monaha, takav je monah bodro odstajao svo jutrenje do kraja, po završetku odlazio u svoju keliju. Ovo viđenje svoje starac ispriča bratiji; otada se bratija čuvahu da izlaze iz crkve.
Ovaj blaženi starac imađaše običaj da po završetku jutrenja, pošto se sva bratija raziđu po svojim kelijama, poslednji izađe iz crkve. Jednom izišavši tako iz crkve, on sede ispod crkvenog klepala želeći da se malo odmori, jer mu kelija beše daleko od crkve. I gle, vidi on ogromnu rulju gde nailazi od manastirske kapije; i podigavši oči svoje on ugleda đavola koji gordo seđaše na svinji, a oko njega mnoštvo demona koji ga prate. Starac ih upita: Kuda idete? - Đavo što seđaše na svinji odgovori: Idemo po Mihaila Tobolkoviča. - Starac oseni sebe krsnim znakom i ode u keliju. A kada stade svitati starac, shvativši smisao viđenja koje je imao, reče svome učeniku: Idi i zapitaj, da li je Mihail u keliji? - Učenik ode i njemu rekoše da je Mihail danas posle jutrenja otišao iza manastirske ograde. Tada starac ispriča viđenje igumanu i starijoj bratiji. Iguman dozva brata, i pošto ga ispita o svemu, pouči ga i otpusti u njegovu keliju.
Prozorljivi otac Matej s ljubavlju poučavaše i drugu bratiju, i savetovaše im da sede u kelijama, sećajući se stalno Boga i moleći se za oproštaj grehova svojih.
Za vreme ovog prepodobnog Mateja prestavi se blaženi iguman Teodosije; posle njega Stefan bi iguman, a posle Stefana Nikon. Za Nikonova igumanovanja dogodi se blaženom Mateju ovakvo viđenje. Jednom stojeći na jutrenju on podiže oči svoJe sa željom da vidi igumana, blaženog Nikona, i gle, ugleda magarca gde stoji na igumanovom mestu. I razumede prepodobni Matej da iguman nije došao na jutrenje. Starac ispriča ovo svoje viđenje igumanu Nikonu. Iguman izvuče za sebe pouku iz ovog otkrivenja, i gorko se kajaše. Od toga vremena iguman Nikon, napuštajući ne samo lenjost nego i svaki manastirski neodložan posao, truđaše se da mu postane običaj: da pre svih dolazi u crkvu. Na taj način ovo ga viđenje pobudi da još revnosnije hita ka blaženstvu. Takođe i mnoga druga viđenja imaćaše ovaj blaženi starac, i kazivaše ih bratiji na korist.
Dostigavši duboku starost blaženi Matej otpočinu u Gospodu u dobrom ispovedanju. Česne mošti njegove leže netljene u Antonijevoj pešteri sa svetim ocima, a sam on moli se za nas, stojeći pred prestolom Gospodnjim, da se izbavimo od vražijih napada i dobijemo život večni u Hristu Isusu Gospodu kašem, kome slava sa Ocem i Svetim Duhom, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.

Izvor: Crkveni Kalendar