Sveti prepodobni Mavsim Sirin

U Kiru antiohijskom beše jedan prepodobni, po imenu Mavsim, a po govoru Sirac. Po životu bio je seljački prost ali je blistao vrlinama. Imao je samo jednu haljinu. I kad mu ona ovetša, on je ne baci, nego neprestano stavljaše zakrpu na zakrpu, i tako nekako pokrivaše golotinju svoju. Toliko je ovaj prepodobni bio gostoljubiv, i toliko se starao o putnicima i sirotinji, da su vrata njegove kelije bila svima otvorena. Kažu da je imao dva suda: jedan pun brašna, a drugi pun ulja. Iz njih je davao potrebitima, i oni se nikad nisu praznili niti presušili. "Jer je Bog, po rečima apostola Pavla, bogat za one koji ga prizivaju" (Rm. 1, 12). Bog, koji je učinio da se u gostoljubive prema proroku Iliji Sareptske udovice ne potroši brašno iz zdele i ne nestane ulje u krčagu, umnožavao je dobra ovog čudesnog i gostoljubivog Mavsima prema meri njegovog gostoljublja. Pošto je tako divno i sveto proveo vreme života svog, prepodobni Mavsim otide ka Gospodu, krajem četvrtog veka.