Sveti prepodobni Meletije novi

Spomen 1. septembar

Ovaj divni Meletije, beše izdanak zemlje Kapadokijske. Rodio se u selu Mutalaski (oko 1035. godine), rodnom mestu prepodobnog Save Osvećenog. Roditelji su mu se zvali Jovan i Sofija a behu puni pobožnosti i vrline. Dete se ugledaše od malih nogu na njih, prosvetljavano nebeskom mudrošću. Kada poodraste, roditelji ga poslaše u školu. No budući da mu je škola slabo išla on, ispunjen verom, sakri se jednog dana pod časnu trpezu za vreme liturgije, moleći Boga za pomoć. I zaista, od tada mu se otvori um tako da samo jednom pročitavši drugu Mojsijevu pesmu, potpuno je zapamti, dobivši sposobnost od tog momenta da razume i najteže stvari.
Živeći bogougodno i telesno uzrastajući, Meletije je svaki dan hodio u hram i hranio se medom božanskih Pisama. Uporedo sa telesnim uzrastom, uzrastao je u mudrosti i blagodati, tako da se mnogi divljahu njegovoj mladenačkoj razboritosti, kakve ni odrasli ne imađahu. U njegovoj petnaestoj godini roditelji zaželeše da ga ožene, i nevestu mu nađoše, ali on ne pristade na to, nego uzevši krst svoj pođe za Hristom, u želja da Mu se preda svim svojim bićem. Pobegavši od roditelja, do tog momenta pun poslušnosti prema njima, stiže u Carigrad i nastani se u manastiru koji je nekad osnovao Sveti Jovan Zlatoust i u kome je i sam boravio kao carigradski patrijarh. Posle trogodišnjeg boravka u manastiru Meletije bi zamonašen. Mladi monah je brzo napredovao u vrlini, tako da uskoro preteče sve svoje sapodvižnike.
No on, izbegavajući ljudsku slavu i gradsku galamu, željan još većih podviga, napusti Carigrad i pođe u Solun da se pokloni moštima svetog velikomučenika Dimitrija, imajući nameru da ode na pokloništvo u Jerusalim i Rim. Pristupivši grobu mučenika i pomazavši se njegovim svetim mirom, krenu se na dalji put. No na putu mu se javi neki čudan mladić, praveći se kao da i on ide u istom pravcu, i reče mu da je Božja želja da promeni svoju nameru i da najpre ode u Tivu gde se nalazi hram sv. Georgija, drugog Hristovog velikomučenika. Rekavši mu to i isprativši ga, mladić iščeze, a on promenivši svoj pravac, poseti najpre hram Presvete Bogorodice na Akropolisu u Atini, pa ode gde mu bi zapoveđeno preko viđenja. Našavši hram sv. Georgija koji se nalazio u Tivejskim gorama, nastani se kod njega i tu provođaše dane u postu i molitvi i svakom dobrom podvigu, skriven od ljudskih očiju. Ali i pored toga što se on skrivao, proču se u onim krajevima njegovo vrlinsko življenje i mnogi se sabraše oko njega, da ga imaju za svoga vođu i učitelja. Tako se posle ne mnogo vremena njegovo mesto molitvenog samovanja pretvori u manastir.
Mnogi su dolazili da žive sa prepodobnim, odričući se sveta, a drugi opet da čuju pouku i duhovni savet od njega. Dođe tako jednom iz grada Tive i jedna bogata žena, iz ugledne tivejske porodice, koja pokuša, nagovorena đavolom, da svojom lepotom i čarima zavede svetitelja i navede ga na greh. Svetitelj, prozrevši njenu nameru, oštro je izobliči i reče joj: "Ja, ženo, zato i otsekoh odranije vlasi kose moje, da mi ih ne bi otsekla žena, kao Dalila Samsonu, i time pomračila demonskim mrakom zenice duše moje. Zato odlazi od mene i obmanjuj tvojim prljavim željama gradske kneževe, podložne tvome nožu i strastima." Žena postiđena ode od njega, a on, naloživši na sebe četrdesetodnevni post, ostade celu godinu zatvoren u ćeliji, ne primajući ničiju posetu. Lukavi pak demon pusti strašne bolove na celo njegovo telo, osobito na noge, da bi time savladao njegovu mušku hrabrost i naterao ga da proklinje dan u koji se rodio, ali mu trud ostade uzaludan.
Videći narušen svoj mir mnogim posetama i sećajući se svoga zaveta, prepodobni Meletije predade manastir posle izvesnog vremena na upravu jednom između sabrane bratije a on se krenu da ostvari svoju davnašnju želju: da se pokloni grobu Gospodnjem i drugim svetim mestima. Palestina beše u ono vreme posednuta divljim Seldžucima, koji behu pobedili Arape domorodce i Grke, zarobivši čak i vizantijskog cara Diogena Romana. Turci Seldžuci činjahu velika nasilja nad poklonicima, pljačkajući ih i nagoneći da s

Izvor: Crkveni Kalendar