Sveti prepodobni Nikifor

Veliki otac naš, blaženi Nikifor, bi rođen u Carigradu. Njegovi roditelji, Andrija i Teodora, behu ljudi ugledni i veoma bogati. Oni naučiše sina svoga strahu Božjem. Posle smrti njihove Nikifor, svestan taštine sveta, oseti u sebi želju da posveti sebe na službu Bogu. Stoga sve svoje nasleđe razdade siromasima, pa se iz Carigrada udalji u Halkidon. Tu on svrati u manastir svetoga Andreja i, videvši savršeni život podvižnika, donese odluku da ostane s njima. Uskoro posle toga iguman manastira posla ga na Finikisko Ostrvo, gde bejaše manastir Presvete Bogorodice, da tamo bude iguman i pase stado Hristovo. Stigavši na ostrvo, mnoštvom čudesa prepodobni obrati veri u Hrista tamošnje neznabošce, poruši njihova idolišta i umesto njih podiže crkve. Svojim isposničkim životom on prevaziđe sve.
Pošto prožive u manastiru trideset i tri godine, prepodobni Nikifor oseti svoj bliski odlazak ka Gospodu. O tome obavesti bratiju, i postavi im mesto sebe za igumana pobožnog inoka Josifa, a sam pohita u Halkidon. Sevši na lađu, on zanemože i reče lađarima: "Budite hrabri i spokojni, jer ja odlazim ka Gospodu. Odvezite telo moje u Halkidon". Sa tim rečima svetitelj skonča. Pri povoljnom vetru lađa brzo doplovi u Halkidon, i lađari česno položiše u grob telo prepodobnog i sahraniše.