Sveti Nikita Ispovednik
Spomen 13. oktobar
Sveti Nikita rodio se u Paflagoniji od pobožnih i bogoljubivih roditelja, koji behu daljni srodnici carice Teodore, žene cara Teofila ikonoborca. Kao dete on bi dat u školu, i izuči knjigu; a kad mu bi sedamnaest godina on ode u Carigrad. U to vreme na carskom prestolu bejaše supruga umrlog cara Lava IV Irina i njen maloletni sin Konstantin. Primljen u carski dvor na službu, Nikita ubrzo postade upravnik dvora, i dobi zvanje patricija. Zatim bi postavljen za vojnog starešinu, vojvodu na Siciliji. Od detinjstva svog živeći bogougodno Nikita, iako na visokom položaju, oseti svu taštinu i ništavnost svetovnih zvanja i blaga i htede da se zamonaši. Ali ga u tome sprečiše car Nikifor i njegov sin Stavrikije, jer oni, visoko ceneći Nikitine zasluge za državu, ne htedoše ga osloboditi dužnosti u manastir. A kada posle njih na presto stupi Mihailo Rangava, Nikita s teškom mukom izmoli od njega dozvolu da ostavi službu i da se zamonaši. Car mu dade dozvolu s tim da Nikita ne ide van prestonice Carigrada, nego da bude u manastiru Hrisoniki kod Zlatnih Vrata. U to vreme Nikita imađaše pedeset godina. I ostade prepodobni Nikita u tom manastiru sve do carovanja Lava Jermenina ikonoborca.
Kada sveti Nikita vide kakvom se ruglu predaju svete ikone od bezakonog cara ikonoborca, on napusti Carigrad i ode u manastir u blizini Carigrada, i tamo stupi kao najprostiji monah; i provođaše vreme u postu i trudovima. Međutim neki ikonoborci, doznavši da prepodobni Nikita ima Spasiteljevu ikonu, nabavljenu iz Rima, izvestiše o tome cara, Car posla k prepodobnom Nikiti činovnike, da ga pretnjama i zastrašivanjem primoraju da im da ikonu. Ali sveti Nikita odlučno odbi da im da ikonu. Pri tome im reče: Ta ikona nije moja nego Božija, i kao svetinja ona se čuva sa drugim crkvenim dragocenostima. - Tada carevi izaslanici pronađoše monaha koji im kaza gde se nalazi sveta ikona. I ušavši u crkvu, oni uzeše svetu ikonu, i bestidno joj se narugaše. Videći tako bogohulstvo, svetitelja obuze silna tuga. Carevi pak izaslanici, odlazeći, strogo narediše prepodobnom Nikiti da se nikuda ne miče iz manastira.
Docnije, kada na carski presto stupi drugi ikonoborački car - Teofil, k prepodobnome Nikiti bi poslan od strane cara neki dvorjanin Teodosije, koji pred svima reče prepodobnome: Car ti naređuje preko mene: da priznaš patrijarha Antonija i da se ne klanjaš ikonama; u protivnom, odmah ćeš biti poslat u progonstvo. - No svetitelj na to odgovori: Neću nikada prestati da se klanjam ikoni Hrista Boga mog; a Antonija, dok je u meni čitav i zdrav um, neću nazvati patrijarhom nego preljubočincem i zločincem. A ti, teraj me u progonstvo, zakolji me, i kakvo god hoćeš zlo učini mi!
I tog časa sveti Nikita bi isteran iz manastira. Zahvalivši Bogu, sveti ispovednik uze sa sobom trojicu od bratije, i ode u drugo, obližnje mesto, i tamo provede Svetu Četrdesetnicu, i sve do Trojičina dana. Posle toga otide odatle u Pantihion. No pošto iziđe zapovest od cara da niko ne sme primati one hrišćane koji se sklanjaju i beže zbog poštovanja svetih ikona, sveti Nikita otide na jedno ostrvo. Ali i tamo ne imađaše mira, jer navališe Agarjani. Tada mu neki roćak njegov Nikola predloži da ide u mesto zvano Silopa, i tamo se skloni. Prepodobni ode tamo. Ali posle kratkog vremena ikonoborci mu poslaše poruku: ili da se pridruži njima, ili da napusti to mesto. - Prepodobni napusti Silopu i otide u Katisiju. Tamo nađe jedno zgodno mestance, kupi ga i podiže na njemu crkvu u ime Svetih Arhangela. I provede tamo dosta vremena, zajedno sa bratijom što behu s njim, živeći dobro i bogougodno. Naposletku ode u jedan primorski manastir, i živeći tamo mnoga čudesa satvori. Tamo provide smrt svoju i odlazak svoj k Bogu; i poučivši monahe i poželevši im sve što je na spasenje, otide ka Gospodu, u svojih sedamdeset pet godina. Kako za života, tako i po smrti, sveti Nikita učini mnoga čudesa.
Izvor: Crkveni Kalendar
