Sveti prepodobni Sergije Nuromski

Prepodobni Sergije otpoče svoj monaški život u Svetoj Gori Atonskoj. Otuda se vrati u svoju otadžbinu Rusiju, i stupi u manastir velikog ugodnika Božjeg, prepodobnog Sergija Radonežskog, koji tada još beše u životu. I provede prepodobni Sergije Nuromski dugo vreme pod rukovodstvom svetog bogougodnika Radonežskog, ugledajući se na njega i podražavajući sveti život njegov. I često razgovarahu oni o duhovnim pregnućima. Ali prepodobnog Sergija Nuromskog srce je vuklo pustinjačkoj usamljenosti i molitvenom tihovanju. Dugo razmišljajući o tome, on jednog dana dođe k nastavniku svom, pokloni mu se do zemlje, i lijući suze ispovedi mu svoje pomisli i moli ga za blagoslov i dozvolu da se udalji u pustinju. A sveti nastavnik, prozrevši da je on sasud pun Duha Svetoga, i da će biti nastavnik monasima i dobar pastir stada Hristovog, dade mu svoj blagoslov i pouke potrebne za pustinjački život, pa ga otpusti s mirom, rekavši: Idi, čedo; Bog neka je s tobom!
Dobivši blagoslov, blaženi Sergije Nuromski se ispuni radosti, i tajno krenu na sever tražeći zgodno pusto mesto. S nadom u Boga idući tako on se zaustavi u Obnorskoj oblasti, na reci Nurmi, u kraju šumovitom, punom dubrava i vode, gde docnije i sagradi manastir. U tom kraju življaše i veliki podvižnik Pavle, Obnorski čudotvorac, pustinjak i bezmolvnik. Prepodobnom Sergiju se veoma dopade ovo mesto, i uznese toplu blagodarnost Bogu što ga je doveo tu. I moljaše se Bogu govoreći: Gospode Svedržitelju, Bože otaca naših, pogledaj na ovo mesto i blagoslovi ga; udostoj me da služim Tebi na ovom mestu u sve dane života moga; jer sam došao ovamo da večito služim Tebi, da bi se i preko mene proslavilo presveto ime Tvoje, sada i uvek i kroza sve vekove. Amin.
Pomolivši se, prepodobni pobode krst na tom mestu; a podiže i crkvicu i malu kelijicu. I blaženi usamljenik provede tu mnogo godina u velikim podvizima: umrtvljavaše telo svoje nespavanjem i svunoćnim bdenjem, i pobeđivaše vraga molitvama, postom i vrlinama. No mrzitelj roda ljudskog i njegovih vrlina navođaše na bogočežnjivog pustinjaka razne nevolje i muke, napadajući ga ili neposredno sam ili preko rđavih ljudi. Tako jednom prepodobnoga oca napadoše razbojnici i toliko izbiše da on umalo ne izdahnu od uboja i rana. No on, podigavši oči svoje k nebu, sa suzama se pomoli Bogu, govoreći: Vladiko i preblagi Care, pogledaj s neba na rane koje zadobih zato što se Tebe radi udaljih u ovu pustinju. Blagodarim Ti što me udostoji da na telu svom nosim rane radi svetog imena Tvog. Udostoj me udela svetih Tvojih. Sačuvaj dušu moju i izbavi, da se ne postidim, jer se u tebe uzdam.
Posle molitve, prepodobni oseti olakšanje, i zablagodari Bogu. I reče sebi: Neću napustiti ovo mesto, pa makar mi vrag priredio hiljade napasti. Ja želim da na ovom mestu umrem, jer čeznući za Hristom ja sam došao ovamo. - I prepodobni, težeći za većim podvizima, prilagaše trud na trud, post na post, molitvu na molitvu, revnost na revnost, oganj na oganj, nadajući se nagradi od Nebeskog Cara.
I milosrdni Gospod, videći podvige i vrline ugodnika svog, učini te sveti podvižnik postade poznat mnogima, i slava se njegova pronese po celoj zemlji Ruskoj. I mnogi stadoše dolaziti k njemu za duhovne savete. Dolažahu k svetitelju i monasi iz drugih manastira, i ostajahu da žive pored njega, učeći se podvizima od njega. I Božjom pomoću sabra se oko svetog podvižnika četrdesetoro bratije. I on poče zidati hram i kelije. I podiže crkvu u ime Svemilostivog Spasa, u spomen Proishođenja Časnog i Životvornog Krsta Njegovog. Podiže on i kelije, i osnova manastir.
U to vreme na toj istoj reci Nurmi, u dubokoj pustinji provođaše pustinjački život i veliki podvižnik otac Pavle. On tamo dođe iz slavne lavre svetog Sergija Radonežskog, kao i prepodobni Sergije Nuromski. Prepodobni Pavle takođe osnova manastir u svojoj pustinji, udaljen od manastira prepodobnog Sergija Nuromskog pet kilometara. Ova dva Nuromska podvižnika često posećivahu jedan drugoga, razgovarahu o svima duhovnim pitanjima, i utvrđivahu jedan drugoga u svetim podvizima.