Sveti prepodobni Simeon Bosi

Spomen 19. april

Prepodobni Simeon se rodio u svešteničkom domu. Njegov otac sveštenik zvao se Andrija. Kada Simeon poraste u dečaka, poče učiti knjigu, i pokazivaše brze uspehe u tome, te se svi divljahu bistrini uma i divnim sposobnostima maloga dečaka. Kada mu bi petnaest godina, dimitriadski episkop Pahomije uze ga kod sebe u episkopiju, i kasnije ga postriže u monaštvo i rukopoloži u čin jerođakona. No Simeon ne ostade dugo kod episkopa Pahomija, pošto ga je misao vukla u samoću. Otkrivši episkopu svoju misao i želju , on ga zamoli za očinski savet. Episkop, videvši da on to svim srcem želi, ne omete dobru nameru njegovu, već mu dade blagoslov i otpusti s mirom-
Mladi podvižnik se najpre nastani na Olimpiskoj Gori u manastiru Ikonomion. Tu on stade provoditi vrlo strog i surov život, podvizavajući se u postu, bdenju i molitvi. A da bi smirio svoje telo i lišio sebe slatkog sna, on na postelju svoju stavljaše kamenje. I na taj način, on se brzo uzdiže na visinu vrlina.
Pošto provede izvesno vreme u ovoj obitelji, prepodobni Simeon zažele da vidi velike podvižnike. Zato ostavi Olimpisku Goru i otputova na Aton, gde stupi u bratstvo lavre prepodobnog Atanasija. Uzorni život Simeonov ubrzo skrenu na sebe pažnju lavrine uprave, te ga proizvede u čin jeromonaha. Tu, u lavri, još kao jerođakon, prepodobni Simeon ispolji naročitu crtu smirenja, kojim blažena duša njegova beše prepuna. Tako jednom, neki od bratije, želeći da proveri da li se on zaista smiriva Boga radi, reče mu: "Oče Simeone! ah, kako lepu kosu imaš, i kako ti ona divno stoji!" Prepodobni Simeon, ne rekavši mu ni reči, ode u svoju keliju, ostriže kosu, i pri susretu sa onim bratom predade mu je govoreći: "Brate, uzmi moju kosu, pošto ti se mnogo dopala".
Iz Lavre prepodobni Simeon pređe u Filotejevski manastir. Tu on stade još strože provoditi podvižnički život. Bratija, videći u svojoj obitelji takvo svetilo, stadoše gajiti prema njemu duboko poštovanje. Docnije, pak počeše ga usrdno moliti da im bude rukovodilac u duhovnom životu i nastojatelj. Duboko smiren, prepodobni Simeon odbijaše to odgovorno zvanje. Ali, videći njihovu upornu molbu i ljubav, on pristade da im bude pastir i nastavnik. No nenavidnik dobra, zlobni đavo, ne želeći da u bratstvu vlada jednodušnost i spokojno duševno raspoloženje, uzbuni one slabije među bratijom protiv prepodobnog, posejavši u njima mržnju prema njemu. I od tog vremena oni stadoše širiti klevete i rđave glase o prepodobnom. Videći otkuda sve to zlo proizlazi, sveti poče savetovati roptače da se ne podaju pomislima koje im lukavi vrag ubacuje u dušu, nego da se ugledaju na one blagorazumnije među bratijom. Međutim, oni se ne samo ne urazumiše, nego stadoše još jače koriti prepodobnog.
Onda prepodobni, videći osurovljenost srca njihovih i dajući mesta gnevu, napusti Svetu Goru i ode na goru Flamuriju koja graniči sa Zagorjem. Tu on stade voditi život, sličan bestelesnim anđelima, ne brinuće se nizašta: za boravište izabra sebi jabukovo drvo, pod kojim življaše i zimi i leti bez pokrivača, odeće i bos. Nakon tri godine, njega nađoše tu neki bogoljupci. Zadivljeni njegovim pustinjačkim životom i dobrovoljnim oskudevanjem u svemu, oni se razgoreše duhom i sami poželeše da mu podražavaju u duhovnom životu, pa ga stadoše moliti da ih primi na sažiteljstvo. Dugo prepodobni Simeon nije pristajao na to, plašeći ih onim trudovima i lišavanjima, koji su vezani sa pustinjačkim životom. Ali se oni ne plašahu toga, i sa suzama ga moljahu da im da blagoslov da se nastane kraj njega. Molbe usrdnih bogomoljaca umekšaše prepodobnog, i on pristade. I tog istog dana ovi bogomoljci počeše praviti sebi kolibe od slame. A kroz neko vreme dođoše još dva ljubitelja i tražitelja usamljeničkog života, pa se i oni nastaniše pored prepodobnog. I tako se u tom malenom skitu sabra bratije sedam duša. I oni se radi prehrane stadoše baviti zemljoradnjom i obrađivati male useve.
Sa okupljanjem bratije oko prepodobnog Simeona, glas o njegovom bogougodnom životu stade se širiti po celoj okolini, te k njemu počeše dolaziti blagočes

Izvor: Crkveni Kalendar