Sveta prepodobna Sofija

Ova svetiteljka beše iz Enona; kći pobožnih i znamenitih roditelja u tom kraju. Kada Sofija odraste, roditelji je udadoše, i ona rodi u braku šestoro dece. Iako se nalažaše usred briga i trzavica ovoga sveta, ipak ona delima svojim pokaza da brige i trzavice ovoga sveta nisu uopšte smetnja da ugodi Bogu onaj koji hoće, ako samo izvršuje zapovesti Gospodnje i neguje bogoljubive vrline i dela. Stoga ova blažena Sofija ne izostajaše od crkve Božje; a kod svoje kuće ona svu noć provođaše u bdenju i molitvama. Pošto joj pomreše deca, ona postade majka svima siročadima i velika pomoćnica udovicama. A kad imovinu svoju razdade sirotinji, ona od tada provođaše život podvižnički: hrana joj beše suv hleb, a piće - voda; suze ne prestajahu iz očiju njenih; psalmi Davidovi behu neprestano u ustima njenim; ne malaksavaše, niti se lenjaše u molitvi; smirenost njena pred svakim čovekom, pa i onim najmanjim, beše neizmerna; milostinja koju ona činjaše svima siromasima, beše radosna i obilna. Ova blažena podvižnica smatrala je da pre treba sebe da lišava potrebnoga nego da ostavi siromaha bez svoje pomoći; i više se radovala kada je davala nego kada je primala.
Stoga je nju pratilo neobično čudo: ona imađaše jedan sud pun vina, iz koga je davala vino siromasima; kad god je iz tog suda davala siromasima, uvek je videla divno čudo: sud je stalno ostajao pun vina; i dok je ona skrivala to čudo i nije ga obelodanjivala drugima, nalazila je sud pun vina kad god ga je otvorila. Ali kada ona, željna da pokaže moć i veličinu Božju, obelodani to čudo jednoj svojoj rođaki, ona više ne nađe sud pun kao ranije već prazan. To veoma ožalosti blaženu Sofiju. I videći u tome nedostojnost svoju, ona se odade još većem podvižništvu, i toliko osuši i iznuri telo svoje, da je jedva mogla disati.
U takvim podvizima, usred životnih briga i teškoća, blažena Sofija provede trideset i četiri godine. Na kraju svoga zemaljskog života ona se postriže i postade monahinja. I u pedeset trećoj godini svoga života ona pređe ka Gospodu.