Sveti Teodosije Antiohijski

Spomen 11. januar

Ovaj sveti otac naš Teodosije rodom je iz Antiohije. Sin znamenitih roditelja. Posluša reč Gospodnju: ostavi kuću, i bogatstvo, i plemstvo, i sve ostale radosti sveta, i povuče se u planinske i šumovite krajeve u Kilikiji, prema moru. I tamo načini jednu vrlo malu keliju. Vodio je podvižnički život; nosio haljinu od kozje dlake; ispod haljine nosio teške sindžire: jedan oko vrata, drugi oko pasa, i dva oko obe ruke. Baveći se molitvom i rukodeljem, time je umrtvio telesne strasti, tojest pohotu, gordost i ostale. Hranio se biljem i pomalo povrćem, koje je sam gajio. Time je gostio i one koji su mu dolazili. Kosu je imao vrlo dugačku: dopirala mu je do nogu.
Ukoliko se više podvizavao, utoliko je rasla slava njegova. Od Boga dobi i dar čudotvorstva, tako da je izveo vodu iz stene. Mnogi su mu počeli dolaziti i ostajati kod njega, ugledajući se na njegov život. Primajući ih, prepodobni pretvori onu pustinju skoro U nebeski grad. Jednom naiđoše u te krajeve Agarjani, ali, iz uvaženja prema blaženom Teodosiju, ne učiniše nikakvo zlo, i udaljiše se mirno. No zbog čestih njihovih najezda prepodobni ostavi pustinju i ode u svoju postojbinu Antiohiju. Tu načini sebi malu kolibu, i zajedno sa nekom bratijom vođaše duhovni život. I govoraše toj bratiji: Braćo, iako su nam Agarjani ukazivali poštovanje, i nisu nas uvodili u napast, ipak, kao što kaže apostol, treba da damo mesto gnevu. Jer i Gospod pobeže od Iroda, i time nam dade nauk da i mi bežimo. I još smo naučeni da ne srljamo sami u iskušenja. Jer, šta smeta naša postojbina našem duhovnom životu, ako mi bdimo nad sobom? Sigurno ništa.
Tako vodeći duhovni život, blaženi požive nešto malo vremena u svojoj postojbini, pa otide ka Gospodu

Izvor: Crkveni Kalendar