Sveti prepodobni Tihon medinski

Kao mlad zamonašio se u Moskvi, pa se udaljio u pusto mesto, na 15 vrsta od Medine. Tu se podvizavao i proslavio svetlošću života i darom čudotvorstva. Obitalište mu beše šupljina jednog ogromnog hrasta, hrana - trava, a piće - voda iz bunara koji on sam iskopa. Imađaše on krotku narav i nezlobivo srce. Njegovo bratstvo sastojalo se samo iz dva učenika njegova: Fotija i Gerasima. Poklone oni nisu primali, sredstava u njih nije bilo; oni su sami obrađivali neplodnu zemlju. Konje imali nisu; i prepodobni Tihon, iznuren postom i telesnim nedugom, sebe je sama uprezao u plug, a učenici su upravljali njime. I tako oni obrađivahu svoju zemlju. Pošto se oko prepodobnog Tihona sabraše ljubitelji monaštva, to on na njihovu molbu osnova tu manastir Uspenija Božje Matere, i do duboke starosti beše u njemu nastojatelj. Upokoji se on mirno 1492. godine kao shimonah. Svete mošti mu počivaju u sabornoj crkvi njegovog manastira.