Sveti prepodobni Zinon

Rodom iz Ponta; sin bogatih roditelja; u mladosti službovao u vojsci; bio i na carskom dvoru raznosač carskih gramata. Došavši u Antiohiju on se nastani na jednoj gori u pećini gde su sahranjivali mrtvace. U toj grobnici on provede četrdeset godina, vodeći vrlo surov život, očišćujući dušu božanskim sozercanjem i uzlaženjem k Bogu pomoću vrlina. Jedanput nedeljno sveti Zinon je odlazio u crkvu i pričešćivao se Svetim Tajnama. U pećini svojoj, ovaj bogougodnik nije imao ni postelje, ni ognjišta, ni svetiljke; jedine stvari koje je on imao i sva dragocenost bile su mu knjige koje je dobijao od svojih poznanika. Na sebi je imao bednu odeću; hranio se hlebom koji mu je donosio poznanik bogoljubac, i to u maloj količini; piće mu je bila samo voda. Bio neizmerno smiren i niušta nije smatrao sebe, iako je izobilovao blagodatnim darovima. Prestavio ce y početku petoga veka.