Sveti prepodobni Zosima, iguman Solovecki

Spomen 17. april

Na godinu dana po prestavljenju prepodobnog Savatija Bogu bi ugodno da proslavi mesto na Soloveckom Ostrvu gde se podvizavao ovaj sveti čovek, podizanjem slavne i velike obitelji. Za to delo Gospod izabra muža, sličnog pustinjoljubivom podvižniku Savatiju, - prepodobnog oca našeg Zosimu, o kome će i biti naša reč. Prepodobni Zosima beše iz sela Tolvuja, kraj jezera Onege. Njegovi roditelji, Gavrilo i Varvara, življahu pobožno, i vaspitavahu svoje čedo u hrišćanskim vrlinama i učahu ga knjizi. Dečak Zosima beše tih, smeran, krotak i sramežljiv, i tuđaše se mladićkih običaja. Rastući telom i duhom, on se truđaše da iz svetih knjiga izvuče biser znanja. I postigavši to, on je raspoznavao ono što je bogougodno, i poznavao bogatstvo dobrote Božje.
Celomudreni dečak zavole duševnu i telesnu čistotu, i odluči da ne stupa u brak- On tu odluku donese, ne zato što se gnušao braka već što je kao ljubitelj razboritosti hteo da izbegne tu smetnju za bogougađanje. U tome on se držao apostola koji kaže: Ko je neoženjen brine se za Gospodnje, kako će ugoditi Gospodu; a ko je oženjen brine se za svetsko, kako će ugoditi ženi (1 Kor. 7, 32-33). Tako dakle, da bi ugađao jedino Bogu, on se odreče ugađanja svome telu i naloži uzdržanje svome prirodnom nagonu kao slastoljublju. A kada ga roditelji stadoše primoravati na brak, on se veoma ožalosti, napusti roditeljski dom, odreče se sveta, zamonaši se, i nastani se kao pustinjak u jednom usamljenom mestu, nedaleko od roditeljskog doma. Tu se stade podvizavati u molitvama i postovima, i u drugim monaškim trudovima, počinjući služiti Gospodu. A željaše da ima nastavnika sebi, jer mu za vrlinski život i monaške podvige ne beše dovoljno čitati knjige, već mu bejaše potreban takav iskusan učitelj, koji bi samim delom pokazao revnosnom mladiću ono dobro na koje treba da navikne. Sem toga on smatraše da mu i boravljenje blizu svojih prestavlja izvesnu smetnju za monaške podvige, pa smišljaše da se potpuno udalji od susedstva sa svim što je svetovno i otide u pusta mesta. Jer se u srcu njegovom razgorevaše oganj ljubavi božanske i potsticaše ga na savršenstvo vrlinsko. Pritom on imađaše želju da i manastir negde podigne, ne samo radi sebe nego i radi drugih koji budu hteli da monahuju. I usrdno moljaše o tome Boga, da mu pokaže mesto za manastir i pruži sva sredstva za ostvarenje njegove namere.
Tada, po promislu Božjem, prepodobni Zosima obrete vrlinskog dobrog monaha, onog Germana što je ranije sa prepodobnim Savatijem živeo neko vreme na Soloveckom Ostrvu. Monah German podrobno ispriča blaženom Zosimi sve o prepodobnom Savatiju, a obavesti ga o Soloveckom Ostrvu, kako je udaljeno od ljudskih naselja i podesno za obitavanje monaha, jer ima mnogo šuma i dubrava, i jezera bogatih ribom. Čuvši to, prepodobni Zosima se obradova duhom i zažele da bude žitelj tog ostrva i naslednik blaženog Savatija, pa usrdno moljaše Germana da ga odvede na to ostrvo i uputi u pustinjački život.
U to vreme preminuše roditelji prepodobnog Zosime, i biše pribrani k pretcima svojim. Sahranivši tela njihova i razdavši siromasima imanje njihovo, blaženi Zosima zajedno sa Germanom odmah krenu na put za Solovecko Ostrvo. Božjom pomoću srećno stigoše do Ostrva, i pristadoše uz obalu na onom mestu gde su obično pristajali moreplovci, blizu jezera sa slatkom vodom. I nedaleko od obale razapeše sebi šator, i u njemu obaviše svenoćno bdenije, pevajući psalme Davidove i moleći se Hristu Bogu i Presvetoj Bogorodici da im pošalju s neba pomoć i blagoslov za njihovo nastanjenje na ovom ostrvu.
A kada svanu, prepodobni Zosima iziđe iz šatora, i ugleda zrak svetlosti koji obasjavaše njega i celo ono mesto. Prepodobni se užasnu gledajući blistanje neobične svetlosti. A kada skrenu pogled na istok, ugleda u vazduhu veliku i divnu crkvu. Nenaviknut na takva otkrovenja, on ne smejaše gledati dugo na tu pojavljenu crkvu, i ubrzo utrča u šator. Videvši ga izmenjenog u licu, German razumede da je prepodobni imao neko neobično viđenje, pa ga upita: Zašto si se, ljubazni, tako izmenio u licu? Čega si se to uplašio? Da nis

Izvor: Crkveni Kalendar