Sveti novomučenici Visarion Saraj, Sofronije i Oprea
Spomen 21. oktobar
Prepodobni ispovednik i mučenik Hristov Visarion Saraj rođen je 1714. godine u mestu Majdan u Bosni, od roditelja Maksima i Marije. Kršteno mu je ime bilo Nikola. Još od detinjstva beše pobožan i naklonjen povučenom i molitvenom životu. U svojoj osamnaestoj godini otišao je U Svetu Zemlju da poseti Sveta Mesta. Tamo se u manastiru Svetog Save Osvećenog zamonašio i dobio monaško ime Visarion. Po povratku iz Svete Zemlje, posetio je manastire Svete Gore. Po povratku pak u svoju otadžbinu, stupio je u manastir Pakru u Slavoniji, gde je kao đakon služio sedam godina. Tu je bio rukopoložen i u čin sveštenika. Ovde se prepodobni Visarion pročuo po narodu po svom pobožnom i svetom životu, a takođe i po tome što je divno i slatkorečivo propovedao reč Božju. Pokrenut ljubavlju prema onim mestima gde je živeo i propovedao Gospod njegov, prepodobni je zatim još jednom posetio Sveta Mesta, pa se vratio među svoj pravoslavni narod da svedoči i propoveda Hrista Raspetoga i Vaskrslog.
U to vreme pravoslavni narod na Balkanu, osobito na teritoriji Austrougarske monarhije, stradao je veoma od rimokatoličke unijatske propagande. Jer su Latini nastojali milom i silom da prinude pravoslavne da se odreknu svoje otačke vere i da umesto poslušnosti Hristu, Apostolima i Svetim Ocima, podčine se Rimskom papi. Ovaj pritisak na pravoslavne osobito je činjen u vre.me Marije Terezije (1741-1780 g.), i to naročito u Banatu, Erdelju i Transilvaniji (u Rumuniji). Pre toga, u ovim krajevima vršena je nad pravoslavnima kalvinistička (protestantska) propaganda i nasilje, no pravoslavni Srbi i Rumuni ostali su nepokolebljivi i nisu odustali od svoje svete vere.
Srpski patrijarh Arsenije IV Jovanović (1726-1748. g.), videći propovedničku i ispovedničku u veri sposobnost svetog Visariona, pošalje ga (posle godine 1742.) u Banat i Transilvaniju da tamo svojim propovedima i svetlim primerom podrži pravoslavne u odupiranju unijatskom nasilju. Jer neki pravoslavni hrišćani, pod raznovrsnim pritiscima crkvenih i državnih vlasti rimokatoličkih, bili su počeli da podležu uticaju i prelaze u zloglasnu uniju. Prepodobni Visarion je shvatio ovaj posao kao od Boga poverenu mu misiju i sa apostolskom revnošću je štitio pravoslavnu veru i narod u Erdelju i Transilvaniji. Putovao je iz mesta u mesto, iz sela u selo, i svuda propovedima podržavao pravoslavni živalj da ostanu verni veri otaca svojih. Narod je njegove propovedi osećao kao silne i spasonosne, ispunjene blagodaću Božjom, a njega kao poslanika došavšeg od Boga. Zato je u mnogim mestima bio dočekivan sa velikim narodnim litijama, sa upaljenim svećama, kadionicama i crkvenim zvonima.
No zavidljivac đavo, neprijatelj spasenja ljudskog i protivnik vere pravoslavne, ubrzo je preko svojih slugu, rimokatoličkih vlasti u Erdelju, učinio da svetog Visariona hazburgovci uhvate i zatvore u tamnicu. Prepodobni bi zatvoren najpre u grad Sibin (oko 1744. g.), gde bi ne malo mučen, a zatim prođe i kroz tamnice u Devi, Temišvaru i Raabu, pa naposletku bi bačen u stravičnu tamnicu Kufštajn u Tirolskim planinama (u Austriji). Iznuren raznim patnjama i mukama za Hrista i za Pravoslavlje, prepodobni u ovoj tamnici i umre, predavši mirno ispovedničku dušu svoju u ruke Gospoda svoga. Njegovo sveto ime i ispovedništvo bilo je poštovano od pravoslavnog naroda još za života, a no mučeničkoj končini njegovoj za Pravoslavlje., svi ga smatrahu za svetitelja. Zbog toga je Rumunski Sveti Sinod uneo prepodobnog Visariona u kalendar svojih Svetitelja (28. februara 1950. g.), a tako isto i Sveti Arhijerejski Sabor Srpske Pravoslavne Crkve (14. juna 1962. g.). Prepodobni pak ispovednik Sofronije rodio se u selu Čoara, blizu Albe u Rumuniji, i zvao se Stan. Prešavši iz Erdelja u Vlašku zamonaši se sa imenom Sofronije, pa se opet vrati u svoj kraj i osnova mali skit (oko 1756. g.), u kome je mnogobrojne pravoslavne posetioce poučavao i ukrepljivao da ostanu verni svojoj pravoslavnoj veri i nipošto ne podlegnu tadašnjoj silnoj unijatskoj propagandi. Rimokatolici su mu zbog toga porušili sk
Izvor: Crkveni Kalendar
