Sveti prepodobni Evtihije i Florentije

Spomen 23. avgust

U Nursijskoj oblasti življahu zajedno u pustinjačkoj usamljenosti dva muža u svetom monaškom liku; jednom beše ime Evtihije a drugome Florentije. Evtihije, zagrevan toplotom duhovne revnosti, staraše se ne samo o svome spassnju nego se brinjaše i o spasenju drugih, i truđaše se da svojim dušekorisnim poukama i savetima mnoge duše privede k Bogu; a Florentije, u prostoti svojoj, gledaše samo sebe, provodeći život svoj u molitvama.
Nedaleko od obitališta ovih prepodobnih otaca nalažaše se manastir. Dogodi se da u tom manastiru umre ava, i monasi skupa dođoše k Evtihiju i umoliše ga da im bude ava u njihovom manastiru. Odazvavši se njihovim molbama Evtihije ode k njima i primi upravu manastira, a druga svog Florentija ostavi da se sam podvizava na tom usamljeničkom mestu, da ne bi opustela mala crkva koju oni onde imađahu.
Ostavši sam Florentije se stade moliti svemoćnome Bogu da mu pomogne, da se može nesmetano podvizavati na tom usamljenom mestu. I jednoga dana izlazeći iz crkve po obavljenim uobičajenim molitvama, Florentije ugleda pred vratima medveda koji stajaše pognute glave k zemlji i ničim ne ispoljavaše svoju zversku narav, nego naprotiv krotošću svojom pokazivaše da je poslan od Boga k njemu da mu služi i radi. Razumevši to sluga Božji Florentije zahvali Bogu što mu je poslao takvog sažitelja. I pošto prepodobni imađaše kraj svoje kelije pet ovaca i ne beše nikoga da mu ih pase i čuva, to on naredi medvedu rekavši mu: Idi, i steraj ove ovce na pašu, i pasi ih; a u dvanaest sati vrati se zajedno s njima.
I stade zver svagda raditi to, pošto mu beše naloženo da se stara o ovcama i da čobanuje; i on, koji je bio navikao da se hrani mesom raskidajući lov, gladan pasijaše ovce savlađujući svoju zversku prirodu. A kada je čovek Božji hteo da se posti do tri sata po podne, on je naređivao medvedu da se vrati sa ovcama u taj sat; i zver je tako postupao. Kada pak nije imao nameru da se posti do tri sata po podne nego je želeo da uzme hranu u dvanaest sati u podne, medved se onda vraćao u taj sat u podne. Jednom rečju, zver se povinjavaše svakom naređenju čoveka Božjeg, i ni u čemu ne pogreši; jer nikada ne dođe u tri sata kada mu beše naređeno da dođe u dvanaest, niti dođe u dvanaest kada mu beše naređeno da dođe u tri. Jer toga zvera koga potčini ugodniku Svome, sam Bog urazumi i nauči da razume starčevo naređenje i da izvršuje volju njegovu. I pošto taj zver dugo vreme tako služaše starcu, stade se po celoj zemlji toj širiti slava o čoveku Božjem Florentiju, jer se svi divljahu tome čudu: da zver pase ovce služeći starcu.
Međutim drevni vrag đavo podstače neke na zavist; jer đavo kada vidi da dobri ljudi sijaju slavom, tada on ulovljuje zavišću one koji su pokvareni po naravi i životu i vuče ih u pogibao. Tako, natutkani đavolom, četiri monaha blaženog Evtihija veoma pozavideše Florentiju, pošto učitelj njihov ne činjaše čudesa, dok se Florentije, ostavljen njihovim učiteljem sam u pustinjskoj keliji, toliko slavi zbog čudotvorstva. I ovi zavidljivci, uhvativši zasedu na mestu gde medved izgonjaše ovce na pašu, ubiše medveda. Pošto se medved ne vrati k starcu u sat u koji mu beše naređeno da se vrati, starac se uznemiri. Počekavši do večera i videvši da se zver ne vraća s ovcama, starac stade tugovati što mu se ne vrati medved, koga on iz prostote beše navikao nazivati bratom.
Sutradan izjutra prepodobni Florentije krenu u polje da traži medveda i ovce; i našavši medveda ubijena, on se veoma ožalosti. No pošto marljivo ispita on doznade ko je ubio medveda, i stade plakati ne toliko zbog pogibije medveda koliko zbog dušegubne zlobe ona četiri brata; i gorko ridaše starac. A kada ava Evtihije saznade za žalost i tugu prepodobnog Florentija, on ga pozva k sebi i poče ga tešiti. Tada čovek Božji, obuzet velikim bolom, reče pred licem ave: Nadam se na svemogućeg Boga, da će oni koji su ubili medveda koji im nije učinio nikakvo zlo, dobiti još u ovom životu na očigled svih kaznu od Gospoda. - Čim to ugodnik Božji izreče, odmah za rečima njegovim sledova i samo delo: j

Izvor: Crkveni Kalendar