Sveti prepodobni Nektarije i Teofan

Spomen 17. maj

Nektarije i Teofan behu rođena braća po telu i življahu u drugoj polovini 15. veka u Janjini u Epiru. Iz njihove porodice, zvane Apsaradon, sedam članova postadoše monasi. Prepodobni Nektarije i Teofan življahu najpre uz jednog duhovnog starca po imenu Savu, a po njegovoj smrti otidoše u Svetu Goru i stupiše u manastir Dionisijat, gde nađoše Svetog Nifonta, bivšeg patrijarha Carigradskog (njegov spomen 11. avgusta). Svetitelj ih usavetova da se vrate na mesto svojeg ranijeg podviga, na ostrvo u Janjinskom jezeru, što oni iz poslušanja i učiniše. Tamo podigoše crkvu Svetom Preteči i Svetom Nikolaju (oko 1507. g.).
Pošto na tom mestu ne imađahu mira za molitveno tihovanje za kojim žuđahu, a Sveti Nifont im beše rekao da traže mirno i tiho mesto, oni odatle kretoše i dođoše na brda zvana Meteori u Tesaliji. Po blagoslovu episkopa Lariskog i igumana manastira Velikog Meteora, oni se nastaniše na steni zvanoj Svetog Preteče i tu provedoše sedam godina. Oko 1518. godine oni dobiše blagoslov da se uspenju na takozvanu Stenu Varlaamovu, koja tada beše pusta, i tamo postaviše svoju askitiriju (mesto podvizavanja). Na ovoj steni oni nađoše ostatke nekadašnjeg hrama Sv. Vasilija Velikog, Grigorija Bogoslova i Jovana Zlatousta, koji beše podigao drevni podvižnik na toj steni Varlaam, savremenik Svetog Atanasija Meteoritskog i prepodobnog Joasafa, carevića Srpskog (njihov spomen 20. aprila). Kada ovi prepodobni obnoviše ovaj sveti hram Sv. Tri Jerarha, oko njih se počeše okupljati mnogobrojni monasi, tako da tu postade pravi i potpuni manastir. Pošto je ova crkva bila mala, sveti podvižnici počeše da grade veću crkvu u čast Svih Svetih i godine 1544. ona bi završena. Sveta braća uskoro podigoše i sve ostale potrebne manastirske zgrade i snabdeše manastir potrebnim njivama i vinogradima.
Pri svemu ovome prepodobni ne zaboraviše glavni monaški posao: podvige svoje i staranje o spasenju bratije, te tako onu nepristupačnu stenu učiniše lestvicom za uzlaženje na
nebo. Poživevši tako česno i bogougodno mirno se preseliše ka Gospodu svome Koga od mladosti ljubljahu, i to prepodobni Teofan 17. maja 1544. godine, a prepodobni Nektarije 7. aprila 1550. godine. Njihov sveti manastir i danas postoji na Meteorima.

Izvor: Crkveni Kalendar