Sveti prepodobni monah Vitalije

U dane svjatjejšeg patrijarha aleksandrijskog Jovana Milostivog dođe u Aleksandriju neki inok Vitalije, iz manastira prepodobnog Serida. U svojoj šezdesetoj godini on izabra sebi takvo žitije, da je ljudima koji sude po spoljašnosti njegovo žitije izgledalo zlo i razvratno, a Bogu koji gleda i ispituje srca - bogougodno i blago-prijatno. A njegovo žitije beše u ovome: žudan da potajno obraća grešnike i bezakonike na pokajanje, on se sam pokazivaše pred ljudima kao grešnik i bezakonik, jer on napravi za sebe spisak svih bludnica u Aleksandriji, i za svaku posebno tvoraše prilježne molitve Bogu, da ih odvrati od grešnog života njihovog. Svaki dan on je u gradu odlazio u nadnicu kao argatin i radio od jutra do mraka. Za svoj dnevni trud dobijao je nadnicu dvanaest novčića; za jedan novčić kupovao je sebi bob, i jeo ga na zalasku sunca, jer je ceo dan radio posteći se. A uveče on je odlazio u bludilište, davao ostalih jedanaest novčića jednoj bludnici, govoreći joj: Molim te, evo ti ovaj novac, ovu noć sačuvaj sebe u čistoti, i ne primaj nikoga na greh. - I onda se zatvarao s njom u sobi. Ona bi legla i spavala na svojoj postelji, a on se u jednom uglu svu noć tiho molio Bogu za nju sve do svanuća. Onda je odlazio od nje zaklevši je da nikome ne govori o ovome. I tako je stalno radio svaki dan: danju je argatovao kao nadničar posteći se, a noću odlazio kod bludnice, i bez sna provodio noć u molitvi. Svake druge noći odlazio je kod druge, dok tako ne bi obišao sve bludnice, i onda je ponovo počinjao od prve.
A Bog, videći takvo stradanje sluge svoga, pomože mu u nameri njegovoj: jer neke od bludnica, postiđene ovakvom vrlinom Vitalijevom, ustajahu na molitvu i, zajedno s njim preklonivši kolena, moljahu se. On ih onda pobuđivaše savetima na pokajanje, preteći im Strašnim sudom ali i sokoleći ih nadom na milosrđe Božje i naslađivanjem večnim dobrima na nebu. One onda, obuzete strahom Božjim, dohođahu u umilenje i obećavahu da će ispraviti svoj život. I mnoge od njih, odbacivši grehovnu bestidnost, zakonito stupahu u brak; a druge, želeći da žive u potpunoj čistoti, odlažahu u ženske manastire, i provođahu svoje dane u postu i suzama; treće pak, življahu u svetu bezmužno i čisto, izdržavajući se trudom ruku svojih.
I ni jedna od bludnica nije smela nikome objaviti celomudreno življenje Vitalijevo. A kad jedna stade govoriti ljudima da Vitalije ne dolazi kod njih radi greha već radi njihovog spasenja, ču to Vitalije i ožalosti se što se obelodanjuje njegovo čisto življenje, pa se pomoli Bogu da kazni tu ženu, kako bi se ostale zaplašile. I odmah po Božjem popuštenju, u tu ženu uđe bes i ona polude. Kada to videše ostale bludnice, veoma se uplašiše, i ne usuđivahu se više da ikome govore o svetosti Vitalijevoj. A poludeloj ženi ljudi govorahu: Vidiš kako te Bog nakaza, zato što si slagala, govoreći da taj crnorizac ne dolazi kod vas radi bluda. Eto, sad se obelodani da je on bludnik. - I sablažnjavahu se o njega svi, i svakodnevno ga ukoravahu govoreći mu: Idi, bedniče, čekaju te bludnice! - I pljuvahu na njega. A on sve krotko podnošaše, i s radošću slušaše prekore i grdnje od ljudi, tešeći sebe time što ga ljudi smatraju za takvog grešnika.
Kada ga jednom grđahu, on odgovori: Nisam li i ja od tela kao i svi ljudi? Eda li Bog sazdade crnorisce bestelesnima? Vaistinu, i crnorisci su ljudi. - A drugi mu govorahu: Oče, uzmi sebi za ženu jednu od bludnica, i baci monaštvo, da ga ne bi brukao. On pak, tobož ljuteći se, odgovaraše im: Neću da vas poslušam! Kakvo mi je to dobro: uzeti ženu, i starati se o njoj, i o deci, i o kući, i zle dane provoditi u brigama i trudu? A zašto mi vi sudite? Eda li ćete vi odgovarati za mene pred Bogom? Gledajte vi svaki sebe, a mene ostavite, jer je svima jedan sudija - Bog, koji će svakome dati po delima njegovim. - Tako prepodobni skrivaše svoju vrlinu pred ljudima.
Neki od klirika oklevetaše prepodobnog Vitalija kod svjatjejšeg patrijarha aleksandrijskog Jovana Milostivog, kako on, starac, sablažljava ceo grad odlazeći svake noći u javne kuće kod bludn