Sveta prepodobna Ksenija Petrovgradska
Venerable
Spomen 24. januar
Blažena Ksenija Petrogradska, još za života svoga, pa do dana današnjeg smatra se hitrom pomoćnicom i čudotvorkom. Spasenja radi i ljubavi prema bližnjima na sebe je uzela, čini se, bezuman podvig. Za svoja dela, molitve, pošćenja, stranstvovanja i podpošenja svega sa smirenim osmehom, Blažena Ksenija bi nagrađena od Boga darom prozorljivosti i čudotvorstva. Njena kapela pa Smolenskom groblju, bila je ispisana zahvalnostima za čudesa koja je Blažena činila svojim molitvenim zastupništvom.
Na Pomesnom saboru Ruske pravoslavne Crkve, juna 1988., Blaženu Kseniju Petrogradsku proglasiše svetom.
Blažena Ksenija rodila se između 1719. i 1721. godine, a svoj spasonosni podvig činila je u Petrogradu. Ksenijin muž, Andrej Fjodorovič Petrov, bio je pevač dvorskog hora. Ništa nije poznato o detinjstvu i mladosta Blažene Ksenije, a narodno sećanje sačuvalo je samo to što beše vezano za sam početak njenog jurodivog podviga - iznenada smrt muža koji je umro bez hrišćanskog pokajanja. Potresena tim strašnim događajem, dvadesetšestogodišnja udova rešila je odpočeti teži hrišćanski podvig - napraviti se bezumnom, kako bi, prineći kao žrtvu Bogu ono najdragocenije u čoveku - razum, umolila Stvoritelja za pomilovanje iznenadno preminulog supruga. Ostavila je svoje ime, nazvala se imenom supruga svoga i kao takva, prošla je ceo svoj krsni put, prinevši na oltar Božiji darove svespasonosne ljubavi prema bližnjemu. Kada je na dan pogreba muža svoga obukla odeću njegovu: kaftan, pantalone, kačket i kada ga je tako odevena pratila u grob, rodbina i prijatelji mišljahu da joj je smrt Andreja Fjodoroviča pomračila razum. Svi je žališe i saosećahu sa njom. A Ksenija, kao da je izgubljenog uma, tešila ih je govoreći: "Andrej Fjodorovič nije umro, već se ovaplotio u mene, Kseniju, koja je davno mrtva". Tako započe njeno lutanje ulicama Petrograda. Kuću, koju je nasledila posle smrti muža, reši da pokloni Paraskevi Antonovoj, kod koje iznajmi sobicu, pa sav svoj imetak razdeli sirotinji, a novac odnese u crkvu za pokoj duše "rabe Božije Ksenije". Saznavši za takvu njenu odluku, muževljeva rodbina zamoli upravu da ne dozvoli Kseniji, da u bezumlju razdeli svu imovinu, međutim, nakon potrebnog ispitivanja, izveden je zaključak da je ona savršeno zdrava, kao i da ima pravo raspolagati svojom imovinom na način koji hoće. Nakon toga, Blažepa Ksenija, razdeli sve što je imala pa u samo jednom muškom odelu, krenu na ulicu, u podvižničko stranstvovanje.
Izložena raznoraznim optužbama i podsmesima, po čitave dane, zimi, leti, po žezi i studeni, Ksenija lutaše Petrogradom. Njena čudna odeća, nerazumljive reči, njena krotost i nezlobivost izazivahu podsmeh zlih ljudi, koji podrugljivo imitirahu izigravajući dečaka vragolana. Ali Blažena Ksenija, neprestano se moleći, pokorno nastavljaše da čini svoj spasonosni podvig. To vreme vezano je za početak gradnje nove kamene crkve na Smolenskom groblju. Podignuta građevina,bila je već veoma visoka, te su zidari najpre podizali cigle na skelu pa tek onda gradili. Blažena Ksenija rešila je tajno pomagati graditeljima. Noćima, u svako doba, podizala je ciglu i polagala je na skelu. Radnici izjutra se čudiše onome što se dešavalo i rešiše da doznaju ko je taj nevidljivi pomoćnik koji noću dolazi na gradilište, te tako saznaše da je to, već čitavom Petrogradu poznata "bezumna Ksenija".
Malo - pomalo najosetljiviji hrišćani počeše zapažati da Ksenija prosto nije luda prosijakinja, već da u sebi nosi nešto jedinstveno. Milostinju koju su joj davali, nije uzimala od svakoga, već od ljudi dobrih i srdačnih. Uvek uzimajući samo kopejku, davala ju je siromasima sličnim njoj. Kada se muško odelo na njoj iskrzalo i pocepalo počela je i zimi i leti oblačiti bedne rite, a na bosim, od mraza natečenim nogama nosila je iscepane cipele. Mnogi joj nudiše toplu odeću i obuću, ali Blažena, ne htevši ništa da uzme, naizmenično je oblačila crvenu bluzu i zelenu suknju, zelenu bluzu i crvenu suknju.
Danju Ksenija kao bezumna išla je gradom, a noću, sklanjajući se od očiju ljudi odlazila je iz grada, u
Izvor: Crkveni Kalendar
