Zlata Meglenska

Martyr

Spomen 13. oktobar

STRADANJE SVETE VELIKOMUČENICE
ZLATE MEGLENSKE
SBETA devomučenica Zlata je rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, od siromapših seoskih roditelja, koji imahu još tri kćeri. Sveta Zlata beše smerna, krotka i pobožna devojka, mudra mudrošću Hristovom i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu bogobojažljivom, čistom i čednom. Pri tome ona beše i neobično lepa. Ta njena lepota i bi povod da se njen život ukrasi stradanjima velikomučenice.
Jedan tamošnji Turčin, prelašćen retkom lepotom Zlatinom, raspali se satanskom ljubavlju prema Zlati, i vrebaše zgodnu priliku da zadovolji svoju gnusnu strast. Jednoga dana Zlata ode sa drugim ženama u šumu po drva. Sladostrasni Turčin, saznavši za to, podgovori neke slične sebi besramnike Turke, te uz njihovu pomoć uhvati Zlatu i silom je odvede kući svojoj. I najpre pokuša da je raznim krupnim obećanjima privoli da se poturči, dajući joj reč da će se onda oženiti njome; u protivnom, on će je staviti na strašne muke. Poražena bezočnošću, Zlata odlučno odbi, i ostade hrabra i neustrašiva. I prizvavši u pomoć ime Gospoda Isusa, ona neustrašivo reče: Ja u Hrista verujem, i Njemu se klanjam, i Njega jedinoga znam kao Ženika svoga; Njega se neću odreći nikada, makar me vi i na hiljade muka metnuli i na signe komade isekli.
Čuvši takve odlučne reči, Turci videše da ovu devojku ne mogu pridobiti običnim sredstvima, već se mora izmisliti nešto naročito. I znajući da su žene vične u tome da devojku zanesu, oni predadoše Zlatu svojim ženama da je na svaki način privole na ono što oni žele. I šta sve te žene ne činiše! i kakva sve lukavstva ne upotrebiše! i kakva sve uživanja ne obećaše! Čitavih šest meseci oni se trudiše oko Zlate da je privole da primi muslimansku veru. Ali im sve to bi uzalud, pošto blažena Zlata beše čvrsta i nepokolebljiva u svojoj veri u Hrista.
Posle toga Turci pozvaše Zlatine roditelje i sestre, i strahovito im preteći narediše im: ili da svoju kćer Zlatu privole da se poturči, ili će oni ubiti Zlatu, i njih podvrgnuti mukama i oduzeti im imanje. - Preplašeni, roditelji i sestre stadoše nagovarati Zlatu da se poturči; i plačući gorko, sa suzama joj govorahu: Kćeri, kćeri slatka, sažali se na sebe, i na nas roditelje svoje, i na sestre svoje, svi ćemo zbog tebe propasti i biti uništeni. Odreci se Hrista prividno, da budeš srećna i ti i mi, A Hristos je milostiv, oprostiće ti greh, učinjen u nuždi života.
Preneražena i ožalošćena, ali sva okriljena plamenom ljubavlju prema Hristu, viteška , duša svete Zlate ne dade se pobediti đavolskim zamkama, nego se diže iznad suza svojih roditelja i svojih sestara. I sva vinuvši se iznad tela i krvi i iznad prirodnih zakona, sveta Zlata reče svojim roditeljima i sestrama: Kad me vi savetujete da se odreknem Hrista, istinitog Boga, niste više roditelji moji ni sestre moje. Imam oca, - Gospoda Isusa Hrista, i majku - Presvetu Bogorodicu, i braću i sestre - svetitelje i svetiteljke.
Kada Turci, osobito otmičar Zlatin, uvideše da sva lukavstva i sredstva koja upotrebiše, ne pomažu ništa, onda oni pribegoše mučenjima. I najpre svetu Zlatu baciše u tamnicu, gde ležaše tri meseca; i izvođahu je svaki dan i šibahu dok krv njena ne zatopi zemlju. Zatim joj s leđa iskaišaše kožu, pa te kaiše njene kože povešaše ispred njenih očiju, eda bi je na taj način zaplašili; dok krv potocima tečaše od njenog tela i natapaše zemlju. No mučiteljima i to beše malo. Oni posle toga usijaše gvozdenu šipku, pa joj njome probušiše glavu, provukavši usijanu šipku od jednoga uva do kroz drugo, tako da dim izlažaše kroz nos i usta svete velikomučenice.
Ove strahovite muke, koje bi mogle pokolebati i najhrabrije ljude, sveta mučenica trpljaše veoma junački, krepljena silom krsta i svesrdnom ljubavlju prema Gospodu Hristu. Jer, kao što kaže sveti Simeon Metafrast: duša, okovima ljubavi vezana za Boga, niušta ne smatra stradanja, raduje se bolovima, i cveta u mukama.
Boraveći u tim užasnim mukama, sveta stradalnica ču da se u selu nalazi proiguman Svetogorskog Svetonikitskog manastira otac Timotej, duhovnik njenoga oca, i p

Izvor: Crkveni Kalendar