Sveti prepodobni Zosim, episkop Vavilona Novog
Hierarch
Spomen 4. jun
Prepodobni Zosim, prozvan Kiliks, pošto je bio rodom iz Kilikije, od mladosti zavole Boga, odreče se sveta, ode na Sinajsku Goru, obuče se tamo u monaški čin, i stade usrdno upražnjavati bogougodne podvige. Ipak on ne ostade dugo na Sinaju. Čeznući za potpuno bezmolvnim životom pustinjačkim, on još u mladim godinama otide sa Sinajske Gore u Libijsku oblast, i tamo se nastani u pustom mestu zvanom Amonijak. Tu on stade živeti potpuno usamljeno, služeći jedino Bogu. A hodeći po toj pustinji, on obrete nekoga starca, odevenog u oštri kostret. Približivši se k starcu, Zosim htede da mu se pokloni i da po običaju zatraži od njega blagoslov. Ali ga starac predupredi, rekavši mu: Zašto si došao ovamo, Zosime? Idi odavde, jer ti ne možeš ovde ostati. A Zosim, misleći da ga starac poznaje odavno, pokloni mu se i, izmolivši blagoslov od njega, upita ga: Učini mi tu ljubav, oče, pa mi kaži, otkuda me poznaješ? Starac mu odgovori: Pre dva dana javi mi se neki čovek neobičnog izgleda, i reče mi: Eto, k tebi ide jedan inok sa Sinaja, po imenu Zosim; nemoj mu dati blagoslov da ostane u ovoj pustinji s tobom, jer hoću da mu poverim crkvu Vavilonsku što je u Egiptu.
Rekavši to Zosimu, stari pustinjak se udalji od njega na domet bačenog kamena i stade na molitvu, podignuvši ruke svoje k Bogu. Molivši se tako oko dva sata on, završivši svoju molitvu, opet dođe k Zosimu, pa zagrlivši ga očinski, poljubi ga u lice i reče: Čedo moje milo, dobro je što si došao ovamo, jer te Bog dovede k meni, da telo moje predaš zemlji. Zosim onda upita starca: Koliko godina, oče, boraviš na ovom mestu? Starac odgovori: Navršuje se četrdeset pet godina otkako sam ovde. - Dok starac govoraše to, lice njegovo zasija kao oganj. I obraćajući se ponova Zosimu, stari podvižnik reče: Mir tebi, čedo, moli se za mene. Rekavši to, on leže na zemlju, i otide ka Gospodu. A blaženi Zosim iskopa grob, pogrebe česno telo tog velikog podvižnika; i provevši na tom mestu dva dana, on se vrati na goru Sinaj slaveći Boga.
Za vreme boravka njegovog u manastiru na Sinaju, k njemu dođe jedan razbojnik moleći ga i govoreći: Smiluj se na me, avo, i primi me u monaštvo, da bih u bezmolviju, u molitvenom samovanju i tihovanju, oplakao grehe svoje. Ja mnoga ubistva počinih, i sada hoću da odustanem od svih zlih dela mojih i da se kajem u sve dane života svog. - Pošto ga pouči, prepodobni Zosim ga obuče u inočki obraz. No posle kratkog vremena prepodobni reče pokajanom razbojniku: Veruj mi, čedo, tebi je nemoguće ostati ovde. Jer ako koji velikodostojnik sazna da si ovde, uhapsiće te; isto tako, ako koji od neprijatelja tvojih dozna, ubiće te. Zato poslušaj mene, i ja ću te odvesti u neki udaljeniji manastir.
Inok pristade, i sveti starac ga odvede u kinoviju ave Doroteja, koja se nalazila u blizini Gaze. Smestivši ga u toj obitelji, Zosim se vrati u svoj manastir na Sinajsku Goru. A brat ovaj provede u kinoviji ave Doroteja devet godina. No pošto izuči Psaltir i naviknu na sve monaške trudove, on se ponova vrati k prepodobnom Zosimu i reče mu: Učini mi tu milost, oče, daj mi natrag moje svetovno odelo, a monaško uzmi od mene. Prepodobni ga sa tugom upita: Zbog čega, čedo? Inok mu odgovori: Kao što sam znaš, oče, evo devet godina provedoh u opštežićnom manastiru, i koliko mogoh postih se, i živeh u uzdržanju sa svakom krotošću, ćutanjem i strahom Božjim, pokoravajući se svima, u nadi da će mi Bog po beskrajnoj dobroti svojoj i po neiskazanom milosrđu svom oprostiti mnoštvo grehova mojih. Ali, pored svega toga, ja svagda vidim pred sobom dete koje mi govori: "Zašto si me ubio"? I to vidim ne samo u snu, nego i na javi: i kada u crkvi stojim, i kada Božanstvenim Tajnama pristupam, i kada u trapezi sa bratijom jedem. Prosto me ni na jedan trenutak ne ostavlja na miru: kuda god išao, ja pred sobom vidim to dete, koje mi neprestano govori jedno i isto: "Zašto si me ubio"? Zbog toga, oče, ja sam odlučio da idem onamo gde sam razbojništvo izvršio, da bi me uhvatili i predali sudu. Ja moram da umrem za bezumno ubistvo toga det
Izvor: Crkveni Kalendar
