Велики четвртак

Велики четвртак је, по библијском предању, један од најзначајнијих дана у животу Исуса и његових ученика и уједно последњи дан Исусове слободе. Велики четвртак обележила су четири велика догађаја: свето прање ногу ученицима, тајна вечера, чудесна Исусова молитва и на крају његово издајство и хапшење.
Хронолошки, по Библији, ови догађаји су се одирали на следећи начин:
Пред празник Пасхе, у четвртак, Христос се са ученицима вратио у Јерусалим, где је на Велики четвртак била Тајна вечера. Тајна због тога што је на њој установљена Света тајна причешћа. Исус је установио уз речи: „Узмите, једите; ово је тијело моје." и „Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога Завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова" (Мат. 26:26-28). Ове се речи могу чути на свакој светој литургији чији је централни део свето причешће и обележава га, баш као на тајној вечери, испијање вина и ломљење колача.
Такође је својим ученицима опрао ноге учећи их тако сопственим примером како треба да служе једни другима. Заповедио им је и да љубе једни друге: „Да љубите једни друге као што ја вас љубим“ (Јов. 15:12). Даље је отворено говорио о предстојећем страдању и свему што ће му се догодити. Исус као боголики човек или човек-бог, унапред је знао све догађаје који ће уследити и властито страдање је прихватио као нужност која се мора десити и којом се заокружује његова мисија на земљи.
Ту изговара и Првосвештеничку молитву у којој се помолио за своје ученике као и за све оне који због њихових речи буду поверовали.
Те ноћи Христа су се одрекла два његова ученика: Јуда Искариотски и Симон Петар а један од њих, Јуда, га је издао, односно, модерним жаргоном речено, директно учествовао у његовом хапшењу од стране власти Рима. Христос је пред свима рекао: „Заиста вам кажем, један од вас издаће ме“ (Мат.26:21). "А Јуда издајник његов одговарајући рече: Да нисам ја учитељу? Рече му (Исус): "Ти каза“ (Мат. 26:25). "Рече му Петар: Нећу те се одрећи макар морао и умријети с тобом“ (Мат. 26:35). Треба рећи да је Јуда још на Велику Среду отишао код јеврејских првосвештеника и рекао: „Шта ћете ми дати и ја ћу вам га издати? А они му положише тридесет сребрњака“ (Мат. 26:15) чиме је у ствари већ дан пре издао Исуса. Због сећања на ово издајство средом се пости.
Потом Исус одлази у Гетсимански врт, где се знајући за сва страдања која му предстоје моли Оцу своме: „Авај, Оче, све је могуће теби; пронеси ову чашу мимо мене; али опет не како ја хоћу него како ти“ (Мар.14:36). Јуда је знао за поменути врт, јер се Исус ту често окупљао са својим ученицима, и ту је дошао са слугама првосвештеника и фарисеја. Исуса им је показао целивајући га јер им беше рекао: „Кога пољубим, тај је“ (Лука 22:47), Исус га је упитао „Јудо, зар цјеливом издајеш сина човјечијега?"(Лука 22:48). Јуда није ништа одговорио. Тако су Исуса одвели пред првосвештеника да му суди.
Те ноћи, ученици су били као стадо без пастира, изгубљени и очајни. Тада је Петар, који је бескрајно волео Христа, поклекао и три пута га се од вечери до зоре одрекао. Питали су га да ли је он један од ученика и да ли је био са Исусом. Петар је одговорио да не зна ко је он и да га не познаје. Кад је трећи пут изустио да није, запевао је петао. Петар се тада сетио речи Исусових да ће га се и он три пута одрећи пре него што запева петао. Петар је схватио колики је његов пад, покајао се из дубине душе и плакао је горким, чемерним сузама, молећи опроштај.
Јуда је, са друге стране, схватио да је то што је урадио ужасно. Дошао је у храм и бацио новац, рекавши да је издао крв невину, али његово окорело срце није било спремно на покајање. Није могао да се покаје и моли за опроштај, зато се у очајању обесио и тако је додао себи и неопростиви
грех самоубиства. И тако је за разлику од Петра (који је постао један од највећих апостола) остао запамћен само као издајник .
Првосвештеници нису хтели да новац који је Јуда бацио ставе у благајну храма. За тај новац је купљена њива да буде место на којем ће се сахрањивати странци. Њиву су

Извор: Wikipedia