Ускрс

Ускрс или Васкрс (црсл. въскрьсъ), по неким крајевима и Велигдан, а код неких православних хришћана још се назива и хришћанска Пасха (грч. Χριστιανικό Πάσχα), а код хришћанске заједнице на Средњем истоку Ускршња недјеља (екав. Ускршња недеља; арап. أحد القيامة), највећи је хришћански празник којим се прославља Bаскрсење из мртвих Исуса Христа, које је у Новом завјету описано да се десило трећег дана после његове смрти, укључујући и дан смрти након његовог распећа од стране Римаљана на Голготи, односно прве недеље послије Великог петка. То је покретни празник и празнује се после јеврејске Пасхе (хебр. pessach) у прву недељу после пуног мјесеца, који пада на сам дан прољећне равнодневнице или непосредно послије ње. Сматра се врхунцем страдања Исуса Христа, којем претходи Велики пост, 40-дневни период поста, молитве и покајања.
Хришћани који поштују Ускрс обично означавају недељу прије њега Великом седмицом, која у западном хришћанству почиње на Цвијети, чиме се обиљежава Исусов улазак у Јерусалим. Седмица укључује Велику сриједу, на којој се оплакује издаја Исуса, а садржи и дане Васкршњег тродневља, укључујући Велики четвртак, сјећање на Велику и Тајну вечеру, као и Велики петак, сјећање на распеће и смрт Исуса и Велику суботу. У источном хришћанству, исти дани и догађаји се обиљежавају називима дана који сви почињу са „Свети“, “Велики“ или „Свети и Велики“; а сам Васкрс се негдје назива „Велика и Света Пасха“, „Васкршња недеља“, „Васкрс“ или „Недеља Васкрса“; у западном хришћанству се недеља прије Ускрса назива Страсна седмица, у коју спада Шпијунска сриједа, Добри или Велики четвртак и петак и Страсна субота. У западном хришћанству, Ускрс, или Ускршња сезона, почиње на Ускрс и траје седам недеља, завршавајући се доласком 50. дана, Недељом Педесетнице. У источном хришћанству, пасхално вријеме се завршава и Педесетницом, али се Велики празник Васкрс напушта 39. дана, дан уочи празника Вазнесења.
Ускрс и с њим повезани празници су покретни празници, који не падају на одређени датум; његов датум се рачуна на основу лунисоларног календара (соларна година плус мјесечева фаза), сличног хебрејском календару. Први Никејски сабор (325. године) успоставио је само два правила, односно независност од хебрејског календара и једнообразност широм свијета. Нису наведени детаљи за прорачун, већ су разрађени у пракси, што је процес који је трајао вјековима и изазвао бројне контроверзе. Долази прве недеље после црквеног пуног мјесеца који наступа 21. марта или најраније после тога. Ако се рачуна на основу грегоријанског календара, датум тог пуног мјесеца понекад се разликује од датума првог астрономског пуног мјесеца после мартовске равнодневице. Код источних хришћана, Васкрс најраније може да буде 4. априла, а најкасније 8. маја, а код западних хришћана увијек буде између 22. марта и 25. априла. Из историјских разлога (да датум Васкрса за све православце одређује Јерусалимска патријаршија, која се и даље држи јулијанског календара), и цркве које иначе користе новојулијански календар, као што су Грчка и Румунска, славе Васкрс по Православној пасхалији (начин одређивања датума празновања Васкрса), и нема везе ни са јулијанским ни са грегоријанским календаром.
У већини европских језика и хришћански Ускрс и јеврејска Пасха називају се истим именом; и у старијим енглеским верзијама Библије такође је термин Ускрс коришћен за превод Пасхе. Енглески термин Easter потиче од саксонског прољећњег фестивала Еостре; Ускрс је по свом називу везан за јеврејску Пасху, због свог поријекла (по поријеклу синоптичких јеванђеља, као и због тога што су се распеће и васкрсење десили током недеље Пасхе) и по великом дјелу своје симболике, као и по положају у календару.
Ускршње традиције варирају у читавом хришћанском свијету и укључују службе изласка сунца или касноноћна бдења, узвике и размјену пасхалних поздрава, украшавање крста цвијећем, ношење ускршњих капа од стране жена, „грљење цркве“ и декорацију и заједничко ломљење ускршњих јаја, што представља симбол празн

Извор: Wikipedia