Adrijan i Natalija iz Nikomedije

Martyr

Спомен 26. август

Велики гонитељ Цркве Христове незнабожни цар Максимијан, гонећи и убијајући свуда мноштво хришћана, дође у град Никомидију. Ушавши прво у идолиште, цар се поклони поганим боговима својим павши ничице пред идолима на земљу, и уз учешће свих грађана принесе им гнусне жртве. Одмах затим он нареди да се проналазе хришћани и стављају на муке. При томе страховитим казнама цар запрети онима који би скривали хришћане, а обећа награде и одликовања онима који доставе где се који хришћанин скрива, или пронашавши хришћанина приведу га суду. Тада стадоше један другог предавати на смрт: сусед суседа и ближњи ближњега; чинећи то, или из страха од цареве претње или ради награде.
Неки од незнабожаца приступише војеначалнику и рекошс: Ено, хришћани се крију у једној пећини, јер их слушасмо тамо сву прошлу ноћ где певају и моле се своме Богу. - Туда одмах бише упућени војници, који уђоше у пећину, ухватише све хришћане што се тамо налажаху, њих двадесет три на броју, оковаше их у ланце и поведоше у град да их изведу пред цара. У то време цар на колима иђаше у идолиште ради приношења жртава. Сревши га на путу, војници што вођаху оковане хришћане повикаше к њему: Царе! ево противника твоје наредбе и хулитеља наших великих богова.
Наредивши да кола стану и да му сужње приведу ближе, цар их упита одакле су. Они му одговорише: Овде смо рођени, а по вери смо хришћани. - Зар нисте чули, продужи цар, какве муке очекују оне који себе називају хришћанима? - Чули смо, одговорише свети, и смејали смо се безумљу твоме и самоме Сатани који дела у синовима неверја, којима си ти поглавица.
Разљутивши се, цар викну: О бедници! како се усуђујете да ме називате безумним и да ми се смејете? Тако ми великих богова, најљућим мукама смрскаћу тела ваша! - И нареди цар војницима: Растегните их и бијте штаповима без икакве милости, па ћемо видети да ли ће им Бог њихов доћи у помоћ и ослободити их из мојих руку.
И војници бездушно бише мученике. Затим доведоше три мучитеља који сировим жилама тукоше свете по нагоме телу. Тучени тако, мученици говораху цару: Непријатељу Божји! доведи још тројицу других мучитеља да нас муче; јер уколико нам умножаваш мучитеље и муке, утолико нам умножаваш венце. - О најбеднији од свих људи! викну цар, ја ћу вам главе поскидати, а ви ли венце очекујете на њих? Одбаците бесмислену веру своју и не погубљујте себе у безумљу свом! - На то мученици одговорише: Тебе ће Бог погубити што мучиш невине слуге Његове, који никакво зло нису учинили.
Тада цар нареди слугама: Бијте их камењем по устима! - Слуге одмах дохватише камење и стадоше мученике бити по устима; при томе они више јада наношаху себи него мученицима, јер, распамећени, они тим истим камењем разбијаху вилице један другоме. А свети мученици говораху мучитељу Максимијану: Безакониче и богоненавидниче! ти без милости бијеш нас који ти ништа згрешили нисмо; стога нека тебе убије Анђео Божји и нека погуби сав твој незнабожни дом. Ти не можеш да се заситиш мукама којима нас тако бесно мучиш већ толико часова, али тебе сама очекују несравњено веће муке од ових. Очевидно, ти ни помислио ниси да ми имамо такво тело као и ти, само са том разликом што је твоје тело погано и нечисто, а наше је светим крштењем очишћено и освећено.
Ове речи још више разјарише насилника Максимијана и он викну: Кунем се великим боговима, да ћу наредити да вам се језици одрежу, да би се и други који вас посматрају научили не противречити господарима својим. - На то мученици Христови рекоше: Чуј, безбожни мучитељу! ако ти ненавидиш и мучиш оне слуге који се противе својим земаљским господарима, ради чега онда примораваш нас да се противимо Господу Богу нашем? Или ти хоћеш да и нас постигну оне исте муке које су припремљене теби? - Мучитељ упита: А какве су то муке припремљене мени? реците. - Свети мученици одговорише: Оно што Бог припреми ђаволу и анђелима његовим, то припреми и вама, сасудима ђавољим; а то је: огањ неугасиви, црв неуспављиви, мучење непрекидно, умирање вечито, гроб адске погибли, тама најкрајња где је пл

Извор: Wikidata