Свети преподобни Антоније Кијево-печерски

За време благоверног и светог великог кнеза Владимира Свјатославича самодршца Руске земље, благоволи Господ јавити Цркви Својој светилник и инокујућима наставника - незаборавног мужа, преподобног и богоносног оца нашег Антонија.
Преподобни Антоније родио се у граду Љубечу. Још од детињства прожет страхом Божјим, он жељаше да се обуче у монашко обличје. А када му човекољубиви Господ стави у срце мисао да иде у Грчку земљу и тамо да се постриже, он одмах крену на пут, странствујући ради Господа који је странствовао и трудио се ради спасења нашег. Стигавши до Цариграда, он одатле отпутова у свету гору Атонску. Обилазећи светогорске манастире он се дивљаше животу тамошњих светих отаца, који у телу провођаху живот изнад људске природе, подражавајући бестелесне анђеле. Од тога се још јаче разгоре љубав његова према Христу. Желећи да подражава живот тих отаца, Антоније оде у један од светогорских манастира и моли игумана да стави на њега ангелско обличје монашкога чина. Провидећи у будуће врлине Антонијеве, игуман му испуни молбу и постриже га, упутивши га у завете савршеног живота монашког.
Новопострижени инок Антоније у свему угађаше Богу, подвизавајући се у врлинама. Но особито напредоваше у покорности и послушању, чему се сви радоваху. Пошто проведе у Светој Гори не мало времена, свет у свима делима својим, служећи на спасење многима, игуману би откривење од Бога да преподобног Антонија отпусти у Русију. Дозвавши га к себи, игуман му рече: Антоније, иди натраг у Русију, да и тамо будеш на напредак и утврђење хришћанске вере; и нека с тобом буде благослов Свете Горе!
Примивши овај благослов као из Божјих уста, преподобни Антоније отпутова у Русију. Допутовавши у Кијево он размишљаше где би се настанио. И стаде обилазити манастире које беху почели оснивати монаси Грци, који беху дошли са митрополитом Михаилом ради крштавања Русије. Но ти манастири не држаху савршени поредак и устав општежића. По промислу Божјем, ниједан се од тих манастира не допаде преподобном Антонију да живи у њему. Стога он стаде ходити у околини Кијева по дубравама и горама, све до Берестова. Ту он нађе пећину, и сатворивши молитву настани се у њој. И провођаше живот у великом уздржању.
По престављењу благоверног књаза Владимира власт захвати безбожни и бедни Свјатополк и седе на великокњажевски престо у Кијеву. Желећи да истреби са лица земље своју браћу, он уби свете мученике Бориса и Гљеба. Видећи такво крвопролиће, преподобни Антоније поново отиде у Свету Гору.
Но благоверни књаз Јарослав, победивши Свјатополка, ступи на престо у Кијеву. Јарослав је волео Берестово са његовом црквом у име светих Апостола; при њој бејаше презвитер по имену Иларион, човек благочестив, велики испосник и зналац Светога Писма. (Након много година књаз Јарослав, по вољи Божјој и уз сагласност сабраних епископа, изабра Илариона за митрополита Кијевског) Овај презвитер Иларион одлажаше с времена на време из Берестова на Дњепар, на брежуљак, где се сада налазе Даљне или Теодосијеве пештере манастира, а тада беше велика шума. На том брежуљку Иларион ископа себи малу пештеру, у којој се тајно мољаше Богу, појући псалме и правећи поклоне.
У то време преподобни Антоније се налажаше у Светој Гори, у манастиру свога пострига. И опет игуману би откривење од Бога: "Пошљи, рече Господ, Антонија поново у Русију, јер ми је тамо потребан." Игуман позва преподобнога и рече му: "Антоније! Бог тако хоће, иди опет у Русију, и нека је с тобом благослов Свете Горе!" - И усто игуман прорече преподобноме, да ће он у земљи Руској бити духовни отац многим монасима. Затим га благослови и отпусти, рекавши му: "Иди с миром!"
Са таквим благословом преподобни Антоније допутова опет у Кијево. Изишавши на брежуљак где Иларион беше ископао споменуту малу пештеру, преподобни Антоније заволе то место. И помоливши се Богу са сузама, рече: "Господе! нека на овом месту буде благослов свете горе Атонске и молитва мога оца који ме постриже! Утврди, Господе, моје настањење овде!"
Рекавши то, преподобни се настани на то

Извор: Crkveni Kalendar