Спомен чуда иконе Господа Исуса Христа

У граду Бериту близу јеврејске синагоге живљаше један хришћанин и имађаше икону Господа нашег Исуса Христа. После неког времена овај хришћанин купи себи другу кућу и пресели се у њу преневши све ствари осим иконе Господа Христа, која остаде у првој кући. Но то би по промислу Божјем. У ту кућу, у којој беше икона Господа Христа, усели се неки Јеврејин и живљаше у њој не примећујући свету икону.
После извесног времена он позва код себе на ручак пријатеља свог, такође Јеврејина. За време ручка овај гост, погледавши на зид, виде икону где виси и рече домаћину: Како ти, Јеврејин, држиш икону У своме дому? - Домаћин се поче клети, говорећи да је до овога часа није приметио. Но гост отишавши оптужи у синагоги свога пријатеља, говорећи: Овај човек, иако Јеврејин, има у дому свом икону Исуса Назарећанина. To силно разгњеви све присутне у синагоги, али не предузеше ништа тога дана, пошто се већ спуштало вече. Сутрадан пак сабра се јеврејски живаљ, свештеници и старци, па кренуше ка кући где беше икона Господња. Улетевши у кућу, они нађоше икону, изнесоше је из куће и поставише усред зборишта свог, и рекоше: Као што се оци наши наругаше Њему, хајде да то исто учинимо и ми овој икони! - И стадоше пљувати на икону и ударити по лику Господа Христа, изображеном на икони. А затим рекоше: Чули смо да су оци наши приковали Њега на дрвету; учинимо то исто и ми са овом иконом! - И узевши клинце, укуцаше икону на дрвету, и то на оним местима где беху изображене руке и ноге; па натакнувши на трску сунђер са оцтом, прислонише га на уста Господу. После тога донеше копље, и наредише једноме да њиме прободе ребра на икони Господњој. И чим овај зари копље у икону, одмах потече из ње крв и вода. Од тако необичног чуда велики страх спопаде све присутне Јевреје.
Напунивши један суд том крвљу и водом, они решише да доведу слепе, хроме и бесомучне, и да их помажу том крвљу. И говораху: Ако се од тога исцеле, онда ћемо сви поверовати у Распетога. - И донесоше једног хромог од рођења; и чим га помазаше, он тог часа скочи, и сав постаде здрав. Затим доведоше слепе и мноштво бесомучних, и сви се ослободише од својих недуга после помазања овом крвљу.
Ово се брзо пронесе по целом граду, и сви хитаху ка том неизрецивом чуду, носећи своје болеснике, раслабљенике, губавце, сухе и богаље, и сви добијаху исцељење. Тада сви Јевреји, који живљаху у том граду, повероваше у Господа нашег Исуса Христа. И павши пред иконом Господњом ови они вапијаху, говорећи са сузама: Слава Теби Христе, Сине Божји, који таква чудеса твориш! Слава Теби, Христе, кога оци наши распеше, но у кога ми сада верујемо; прими нас који припадамо к Теби, Владико!
После тога сви Јевреји житељи тога града: мужеви, жене и деца, одоше к епископу и усрдно га мољаху да их удостоји светог крштења. Они му показаше и икону Господњу, из које истече крв и вода, и испричаше му о свима поругама које они приредише тој светој икони. Епископ, видевши да се они истински кају, прими их с радошћу, и пошто их у току доста дана научи светој вери он их крсти све са женама и децом, а синагогу њихову претвори у цркву Господа нашег Исуса Христа. И би велика радост код свих житеља града тог, не само што се исцелише толики болесници него и што се неверни Јевреји крстише и примише свету веру, због чуда које би од иконе Господње.
Због тога сваки је дужан да се с вером и љубављу побожно клања светим иконама, а нарочито икони - у част и славу лика Ипостаси Божије, која је узела на себе обличје човека: Господа нашег Исуса Христа, коме са Богом Оцем и Светим Духом нека од свих нас буде указивано дужно поклоњење кроза све векове. Амин.