Спомен Седмог васељенског сабора

СПОМЕН СВЕТИХ ОТАЦА
СЕДМОГ ВАСЕЉЕНСКОГ САБОРА
ОВАЈ Сабор одржан је 787 године у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, и за време патријарха Тарасија. Сабор овај утврдио је каначно иконопоштовање образложивши то Светим Писмом, сведочанством светих Отаца и веродостојним примерима чудеса, пројављених од светих икона. Између других наведених примера чудеса навео је епископ Кипарски Константин и овај пример: чобанин неки из града Констанце истерав једнога дана стадо на пашу виде икону Пресвете Богородице, сву украшену цвећем од правоверних. "На што толику част одавати стени?" рече чобанин (свакако васпитан у иконоборству), па удари својим гвозденим штапом no икони и поквари десно око на лику Богоматере. Но тек што се кренуо од тога места, спотакне се и оним истим штапом избије себи десно око. Вративши се ћорав у град он је плачући викао и говорио, да га је постигла казна од Богородице.
Овај Сабор решио је још, да се у антиминс неизоставно стављају свете мошти мученичке. Учествовало је на Сабору 367 Отаца. Њиховим молитвама нека и нас Господ помилује и спасе.