Свети Кипријан
Hieromartyr
Спомен 31. август
Свети Кипријан се родио почетком трећега века у славном граду афричком Картагени. Његови родитељи беху незнабошци, људи знатни и високога рода. Кипријан би васпитан у незнабоштву. У младости он доби одлично светско образовање: изучи јелинске науке и сву философију. Као красноречиви ретор и чувени философ он би изабран за учитеља реторике и философије на Картагенском училишту, и имађаше велики углед у грађанству. Као таквог, многи су га узимали за свог адвоката у судским пословима. То му је доносило велике приходе; а и иначе био је богат од родитеља. Тако имућан, Кипријан је проводио раскошнији живот, са не мало грехова. О томе он је касније писао: "Покоравајући се страстима, ја сам сам невољно доприносио својој сопственој несрећи, као да је она од природе била мој удео". Такав живот Кипријан је водио док се благодат Божја није коснула његове душе.
У почетку трећега века у Картагени је већ било много хришћана. Као радознао философски дух, Кипријан се није могао не заинтересовати хришћанским учењем, и најпре је преко списа знаменитог учитеља Цркве Тертулијана дошао у додир са хришћанским учењем. То га је и повукло ка путу истине. Још као незнабожац Кипријан је почео осећати одвратност према незнабожачком животу: увиђао је његову духовну ругобност и бесмисленост; незнабожачка вера није могла дати човеку ни мира душевног, ни спасења од зла; а хришћанство то обећава и нуди. Често размишљајући о своме моралном паду и о неопходности да се поправи и отпочне нови живот по хришћанском учењу, Кипријан се спочетка бојао високих захтева хришћанства; сматрао је да је тај духовни препород веома тежак за њега који је већ много година провео у незнабоштву. Своје сумње и недоумице у тој ствари он красноречиво излаже у "Писму Донату" говорећи: "Је ли могуће одстранити све оно чиме је човек живео раније, и при истом саставу тела постати други човек умом и срцем?... Је ли могуће свући са себе оно што се, родивши се од дубоке материје, стврднуло заједно с њом, или оно што се дуготрајном навиком заједно укоренило с годинама?... Може ли се икада научити уздржљивости онај који је навикао на сјајне гозбе и одабрана јела? Хоће ли икада обући обично и просто одело онај на коме су свагда била скупоцена, златом украшена, одела? - Не, - закључивао је Кипријан, - син раскоши, који је навикао на почасти, никада се неће решити да постане приватан и незнатан човек. Свагда праћен од својих слугу, окружаван у знак поштовања огромном гомилом удворичког народа, он сматра за казну када бива сам. Заробљеник непрестаних уживања, он се обично одаје вину, надима се гордошћу, запаљује се гњевом, помишља на крађу, подаје се суровости, одушевљава се похотом. Тако сам често размишљао ја сам у себи, - пише Кипријан, - јер сам и сам био подложан многим заблудама".
При такој борби и неодлучности, Кипријану је била неопходна помоћ споља; и он се за ту помоћ обрати једном картагенском презвитеру, по имену Цецилију. Презвитер Цецилије успе да убеди Кипријана, да је незнабожачко многобоштво крајња бесмислица, и да се најгоре наклоности човекове могу изменити дејством свемоћне благодати Божје. То учини те Кипријан чврсто одлучи да постане хришћанин. И као оглашен, док је усмено поучаван истинама хришћанске вере, он искреност своје одлуке доказа променом свога начина живота: продаде све своје имање и сав добијен новац раздаде сиромасима, не оставивши ништа за себе. После тога презвитер Цецилије освети Кипријана светим крштењем.
Живо осећање духовног преображења, дарованог кроз свету тајну крштења, силно је деловато на Кипријана. Спасоносно дејство свете тајне крштења он овако описује у писму своме пријатељу Донату: "Када животворне воде крштења омише мрље ранијег живота мог, и у очишћено срце моје изли се небеска светлост; када, примивши Духа небеснога, постадох нови човек; тада се ја на чудесан начин потпуно уверих у оно што сам раније сумњао, тајне ми се почеше откривати, мрак ишчезавати; оно што ми је раније изгледало тешко, постаде лако, немогуће постаде могуће... У примању небе
Извор: Crkveni Kalendar
