Свети Димитрије, епископ ростовски

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ ОЦА НАШЕГ
ДИМИТРИЈА, Митрополита Ростовског Чудотворца
Свети Димитрије, коме световно име беше Данило, родио се месеца децембра 1651 године у малом и незнатном граду Макарову, удаљеном од Кијева око четрдесет километара. Отац његов Сава Григорјевич Туптало, козак у војничком звању стотника, последње дане проведе као тутор у Кириловском манастиру. Иони супруга његова Марија бејаху веома побожни и живљаху узорним хришћанским животом. Но отац беше готово стално одсутан од куће због својих војничких дужности, те се Данило васпитаваше првенствено под руководством мајке. Са нежном љубављу и похвалом говори о њој сам светитељ у своме Дневнику поводом њене смрти: "На сам Велики Петак моја мајка се престави у три часа по подне, тачно у онај час када Спаситељ наш на крсту страдајући за спасење наше предаде дух Свој у руке Богу Оцу Имађаше она тада преко седамдесет година. Нека је помене Господ у царству Свом небесном! Упокоји се она у добром расположењу. О, да би и мене молитвама њеним Господ удостојио такве блажене кончине! Њена кончина беше истински хришћанска: са свима хришћанским обредима и уобичајеним светим тајнама, бестрашна, непостидна, мирна. Још нека је Господ удостоји доброг одговора на Страшном суду Свом, као што не сумњам у Божје милосрђе и у њено спасење, знајући постојано врлински и побожан живот њен. Усто као добар знак спасења њеног јесте то што Господу би угодно да се душа њена растави од тела у часу када Господ Христос отвори разбојнику рај".
Под утицајем тако побожне и врлинске мајке дете Данило растијаше у страху Божјем и побожности, идући из силе у силу и учвршћујући се у врлинама. Почетно образовање Данило доби код своје куће Родитељи га научише читању и писању, па кад Данило напуни једанаест година они га дадоше у Кијевско Братско училиште. Бистрога ума и врло вредан, Данило напредоваше брзо у учењу и превазиђе све своје вршњаке. На часовима реторике он скрену на себе нарочиту пажњу својим песничким и говорничким саставима, Под руководством знаменитог проповедника и богослова полемичара. Гаљатовског изучи савршено науку беседништва, што му је доцније много користило, нарочито у борби с расколницима.
Но напредујући у наукама, Данило се не мање учио и врлинском животу. Избегавао је игре и забаве, и слободно време проводио у читању Светога Писма, дела светих Отаца и житија светих, у посећивању светих цркава и у молитви. И срце му се све више и више загреваше за подражавање њиховог живота и за гредење њиховим стопама. И он ревносно чуваше целомудрије и чедност. Тако Данило још у свету показиваше зачетке монашког живота.
Када Данилу би осамнаест година, он Христа ради остави свет и сва блага његова, и испросивши благослов од својих родитеља ступи у Кириловски манастир у Кијеву. Игуман манастира Мелетије Дзик одавно је већ познавао Данила, пошто је раније био ректор Кијевског училишта. Јула 9 године 1668 он постриже Данила за монаха, давши му име Димитрије. Новопострижени монах се богобојажљиво сав предаде вољи и промислу Божјем, и стаде водити живот доличан монасима: строго и неодступно држаше сва манастирска правила и ревносно у смирености и послушности прохођаше монашке подвиге. При томе се свесрдно стараше да у врлинама подражава преподобне оца Антонија и Теодосија и остале подвижнике Печерске. Свим срцем он стремљаше ка једном: да угоди Богу, и да му по своме монашком позиву верно служи.
Не прође ни година од пострига а монах Димитрије би по жељи настојатеља произведен за јерођакона на Благовести 1669 године од стране преосвећеног митрополита Кијевског Јосифа Тукаљског. У чину јерођакона Димитрије остаде у Кириловском манастиру доста времена, покоравајући се у свему настојатељу, служећи братији усрдно у смирености и молчанију, и с љубављу извршујући свако послушање У цркву је на богослужења долазио пре свију, а последњи излазио; у цркви је стајао са страхом, веома пажљиво пратећи читање Светог Писма у келији се често молио, писао и састављао оно што му је наређивао игуман, и усрдно читао душекорисне